Kako objasniti jednu više no poluvekovnu instituciju u muzičkom
svetu, koja sa uvek novim žarom raspiruje nove zvukove, nadogradjuje
rifove i uvek unese poneki novi momenat u nestvarni notni univerzum
onoga što zovemo muzika za široki auditorijum. Ne za probrane, već za
one obične, svakodnevno sumorne ljude, ljute, manje više raspamećene
u celovečernjem iščekivanju nikada nadošlog godovskog stvaralaštva,
ostatke od odbačene elite, prostije rečeno malog, džangrizavog, ali
nadasve poštenog čoveka po finansijskoj rekapitulaciji njegovog ličnog
računa, ali uvek spremnog na nove zgode da se uhvati u borbu sa onim
što se svuda zove jednim imenom Goli Život. Boreći se za isti, u svojim
purpurnim dubinama, ponovo je bend večitih mladića, po duhu pre
svega, još jedanput uspešno proplivao.
Zadnjeg dana meseca aprila Deep Purple objavio je svoj novi singl
Portable Door (prenosna vrata) i tako, po malo i zagonetno, najavio svoj
sledeći album =1. Jednako jedan. Da li to znači da se sve na kraju
izživljenog, svede na jedan prost broj. Videćemo u drugoj polovini jula
ove godine, tačnije 19. jula, za kada su najavili izlazak pomenutog
albuma. Kako je još pre dve godine status gitariste u bendu Stiv Mors (iz
porodičnih razloga, koje lično duboko poštujem, a što samo govori o
njemu kao čoveku sa veliko Č), privremeno zaledio, na njegovo mesto
lagano je pristizao Mekbrajd (Simon McBride) da bi ovog proleća
definitivno učestvovao u izradi novog albuma zajedno sa Gilanom,
Pejsom, Gloverom i Donom, te producentom Bobom Ezrinom.
Sačekaćemo pomenuto nadahnuće da izadje, a dotle se zavrteo
promotivni singl Portable Door (Prenosna vrata).
Sama numera uradjena je u mladalačkom Parplovskom stilu, samo
sa nijansom nižeg vokala. Gilanov glas je i dalje siguran, moćan, ni na
trenutak da zatreperi, bogatstvo njegovog vokala gotovo je vremenski
ostalo netaknuto, tragovi prošlosti svakako postoje, ali ne narušavaju
sam integritet numere. Gitarski uvod je nenametljiv, ali nežno nosi
numeru ka refrenu. Umerenog ritma, neiscrpnog nadahnuća kada u
sredini iste nastupi kreativnost novog gitariste kroz briljantni solo, kada
klavijaturski ego Donovog virtuizma preplavi pesmu, britko se vraćajući
na refren numere, te kroz još jedno raspevavanje uvoda lagano, preko
refrena, stiže se u umirujući kraj.
Numera govori o teskobi koju pojedinac povremeno oseća, tesna
mu je koža, u samo par minuta drži reč, a kada više nema gde da ubaci
istu, juri kroz svoja prenosiva vrata. Svet se brzo menja, okreće se, a
prenosiva vrata su nešto što podseća na kakav takav odbrambeni
mehanizam savremenog zbivanja. Izmedju okova razuma i nečega što
proizilazi iz zvaničnog zakona, treba pokušati izabrati svoj put, a
pobednik je taj koji uzima sve.
Maršuta ljudskog nadahnuća i osavremenjavanja postojećećg
života, delom vodi i kroz samu kratku priču benda, koji se svestan
vremenskog tesnaca, u koji ga lagano zarobljuje vlastito vreme, nudi još
poneki zdravi trzaj za onim što se zove ličnom slobodom, zdravom
mišlju i perspektivnom starošću. Biti svoj u vlastitom ogrtaču životnih
iskušenja, ne povrediti druge, ne pognuti glavu, a izaći neporažen.
Prosto, sportskim jezikom rečeno, odigrati na nula – nula.
U predvorju novog izdanja visokoproduktivnog benda u poslednjoj
deceniji njihovog stvaralaštva i postojanja, koncertnih aktivnosti, od
kojih je jedan uredno zakazan i u kod nas za 13. jul ove godine, kao
uvod u predstavljanje novog gitariste Mekbrajda koji će svakako, hteo
on to ili ne, uneti i novine u ono što je radjeno sa prethodnim Morzom,
ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što svaki gitarista ostavlja neki
svoj upečatljivi zapis na projektu koji zajedno zidaju iskusni rokeri.
Njegov galopirajući rif na Prenosnim vratima, daje mi pravo da verujem
da i solo deonice neće biti puka klasika, nego napor da se lična
kreativnost kao pribadača zadene u ostale numere budućeg albuma.
U poslednjih desetak godina Parpl je objavio tri svoja nova
studijska albuma i jedan sa izborom obrade tudjih numera. Zavidna
aktivnost benda ne može se tumačiti ni sa čim drugim osim sa željom da
isti radi rasterećeno, bez ikakvog pritiska, što finansijskog, što bilo koje
druge vrste, da još uvek imaju to umetničko nadahnuće i bez obzira na to
što je više od pola Parpla u ozbiljnim godinama, da još uvek nisu
ispucali iz sebe sve one rokenrol strelice što ih je Svevišnji obdario.
Zato, uživajte u singlu Portable Door.
Miodrag Marković
