Стаж који се рачуна са увећаним трајањем или, како га уобичајено зовемо, бенефицирани стаж, утврђује се осигураницима који раде на нарочито тешким, опасним и за здравље штетним радним местима, као и осигураницима који обављају такве послове да се након вишегодишњег рада не може очекивати да свој посао, односно професионалну делатност обављају једнако успешно.
Урачунавањем стажа осигурања који се рачуна са увећаним трајањем осигураници могу у одређеним околностима да остваре право на пензију раније у односу на „редовне“ услове. Бенефицирани стаж им истовремено повољно утиче и на висину пензије.
Радна места на којима се стаж рачуна са увећаним трајањем утврђена су одговарајућим правилником који уређује радна места и степене увећања стажа, као и начин њиховог утврђивања и ревизије. Обавеза је послодавца да се запосленима који раде на таквим радним местима утврди бенефицирани стаж.
Трајање стажа може се увећати за највише 50 одсто у односу на ефективно, календарско трајање. Изузетак су лица у професионалној војној служби. Њима се у случају ангажовања у оружаним акцијама време проведено у тим акцијама, као и на лечењу или у заробљеништву, рачуна као стаж осигурања у двоструком трајању. Рачунање стажа у двоструком трајању не треба мешати са посебним стажом иако су ови институти слични.
Степен увећања означава се бројевима па тако, на пример, степен увећања 12/14 означава да се сваких 12 месеци ефективног рада рачуна као 14 месеци стажа осигурања. При утврђивању права на пензију бенефицирани стаж се утврђује према законским прописима који су примењивани у Републици Србији у време када је стаж навршен.
Ови прописи су се с временом мењали, свака измена доносила је нове услове под којима се стаж утврђивао са увећаним трајањем а било је и измена у погледу начина његовог рачунања. Тако је до краја 1972. важио пропис по коме се стаж урачунавао са увећаним трајањем само у случају да је његово укупно трајање дуже од пет година. Од 1973. тог ограничења више није било, па се стаж рачунао са увећањем без обзира на укупно трајање.
Међутим, закон чија је примена почела 1. јануара 1997. вратио је ово ограничење са додатним пооштрењем – почев од тог дана бенефицирани стаж се урачунава само ако је његово укупно трајање дуже од 10 година.
Ипак, у случају да је код осигураника утврђена инвалидност, укупно трајање рада од пет година на радним местима за која је предвиђен бенефицирани стаж довољно је за његово рачунање у увећаном трајању.
Осигураници који су користили боловање за време рада на местима на којима се стаж рачуна са увећаним трајањем треба да знају да су се и прописи који регулишу утицај боловања на рачунање тог стажа мењали.
До краја 1987. године боловање није утицало на рачунање бенефицираног стажа, односно осигуранику се комплетан период рада рачунао са увећаним трајањем без обзира на трајање одсуства с посла.
Почев од 1. јануара 1988. боловање које је у току календарске године трајало краће од месец дана није од утицаја на рачунање бенефицираног стажа али се одсуствовање са посла које прелази месец дана одбија од укупног трајања бенефицираног стажа.
Овакав начин рачунања примењиван је до краја 1990. године. Почев од 1991. свако одсуство с посла због болести представља разлог да се у периодима боловања стаж осигурања рачуна само у ефективном трајању.
Осигураник са бенефицираним стажом може раније да оствари право на пензију и то на различите начине.
Они који су навршили бенефицирани стаж чије је трајање најмање 2/3 укупног стажа осигурања, имају право на снижење старосне границе. На сваких пет година проведених на радном месту са коефицијентом 12/14 старосна граница се снижава за једну годину. Такође се граница спушта за једну годину на сваке четири за увећање 12/15,три за 12/16 и на сваку једну годину и шест месеци за коефицијент 12/18.
Ово снижење односи се само на остваривање права на старосну али не и на превремену старосну пензију, па се само може снизити законски услов за остваривање права на старосну пензију.
Дакле, снижење се рачуна од 65 година живота за мушкарце, а од 63 године и шест месеци за жене у току 2023, односно од 63 године и осам месеци живота за жене у току следеће године.
Осигураник који оствари право са сниженом границом добија старосну пензију у пуном износу, без икаквих умањења. Старосна граница може да се снижава највише до 55 година живота, осим за запослене који су на радним местима са коефицијентом 12/18 ефективно провели 2/3 радног века у односу на укупно ефективно проведено време на радним местима на којима се стаж рачуна са увећаним трајањем.
Овим осигураницима старосна граница може да се снизи и до 50 година живота.
Осигураници који имају право на снижење старосне границе, али ни са сниженом границом не испуњавају услов за старосну пензију већ одлазе у превремену старосну пензију и у том случају имају повољност у односу на остале. Износ превремене старосне пензије одређује се као износ старосне, који се затим умањи за 0,34 одсто за сваки месец ранијег одласка у пензију.
Снижена старосна граница значи и да је број месеци ранијег пензионисања мањи, па је мање и умањење пензије.
Трајање бенефицираног стажа од утицаја је и на права запослених који припадају такозваним посебним категоријама осигураника у које спадају полицијски службеници, припадници обавештајних агенција, запослени на извршењу кривичних санкција, припадници Војске Србије и други.
Kрајем 2019. године у ову категорију осигураника уврштене су и судије посебних одељења и одељења за ратне злочине Вишег и Апелационог суда у Београду, као и тужилац и заменици тужилаца за организовани криминал и ратне злочине.
Ови осигураници имају могућност да право на пензију остваре под посебним, повољнијим прописима, у случају да су на овим пословима провели 15 година. Уз овај услов, осигураници из те категорије треба да имају најмање 55 година живота и 25 година стажа осигурања како би остварили право на старосну пензију. Они који су обављали самосталну делатност такође имају право на стаж са увећаним трајањем уколико су обављали послове за које је такав стаж предвиђен.
У случају да је утврђено обављање таквих послова, они су у обавези да уплате увећан допринос за ПИО како би им се стаж рачунао са увећањем. Исто увећање доприноса важи и за друге послодавце.
Зато је за свакога ко сматра да је у неком периоду имао бенефицирани стаж одличан предлог да пре одласка у пензију провери своје податке регистроване у матичној евиденцији у Фонду.
У случају да су сви други услови испуњени, трајање стажа неће бити увећано уколико послодавац или самосталац није испунио своју обавезу и уплатио доприносе. То је још један од разлога зашто често саветујемо да редовно проверавате своје податке у матичној евиденцији осигураника Фонда ПИО, истиче Глас осигураника.
