Бадњи дан претходи најрадоснијем хришћанском празнику – Божићу. Прате га моногобројни обичаји који улепшавају припеме човекове душе за рођење сина Божјег.
На Бадњи дан се уносе Бадњак и слама у кућу, припрема посна вечера, пече печеница и иде у цркву на бдење.
У праскозорје, под ударцима секире, један се млади храст опрашта са сунцем. Сече се са три ударца, тако да падне ка истоку.
Бадњак је симбол оног дрвета, које су, према предању, пастири донели Јосифу и Марији, да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус Христ.
Његово ложење је главни део овог празника, али ће бадњак од зоре, до сумрака, остати прислоњен уз кућу, и тек потом бити унет, уз посипање житом.
Бадњак се ложи са посебним поштовањем, и моли за здравље, срећу и мир.
Домаћице су већ припремиле празничну трпезу, посну, а богату, да би и нова година била богата и плодна.
Бадњак гори до Божића, наговештавајући нову светлост коју доноси вера у новорођеног Христа.
Подови се посипају сламом, баш као у Витлејемској пећини, деца пијучу, да би се живина множила и умолило благостање.
У овим обичајима лежи проналажење смисла празника Христовог рођења. Није све у трпези и јелу, јер се све то може спремити било који дан. Битно је да се овај празник проведе у свом домаћинству у кругу породице, са радошћу и љубављу.
И док се у домовима пали свећа, као симбол Исусове светлости коју је донео свету, ове су вечери сокаци и улице пусти.
Не иде се у госте, нити се ишта узима од других. Празнује се у породици, а сви обичаји упућују на љубав, праштање и тежњу да се све заваде прекину.
Већ у недељу, поздрављајући Божић, управо ћемо то рећи једни другима: Мир божји, Христос се роди.
