Српска православна црква и верници у суботу 9. марта обележавају Велике зимске задушнице. Тог дана се обележава сећање на све преминуле. Иде се на гробља или у цркве и пали свећа.
Међутим, у појединим руралним срединама наше земље и даље се практикују бизарни обичаји тачније није реткост да људи на гробље износе храну и то почев од слаткиша, торти, бомбона, грицкалица па све до сухомеснатих производа, меса, печења, пилетине, пуњених паприка, воћа и поврћа. Пиће односно газирани, негазирани сокови, алкохол иду уз све то. А ако је покојник волео кафу обавезно му се на гроб доноси и шољица кафе и оставља поред надгробног споменика.
– У једном селу на југоситоку Србије обавезно се практикују ти обичаји, а спремање почиње недељу дана унапред. Прво се одлази на гроб покојника да се он очисти и уреди, а на дан задушница цело село излази око осам, девет сати. Тада буквално почиње такмичење међу људима ко ће бољу храну да донесе покојнику. Спремамо све домаће,а доносимо и купљено на гроб. Међусобно размењујемо храну – каже нам једна мештанка и додаје:
– Многи не желе да једу ту храну са гробља, док има и оних који направе читаву закуску те остану и по три сата на гробљу. Готово да забораве на покојника. На гроб се постави столњак и стави прибор за јело и чаша и за покојника. У тај његов тањир се ставља од свега што смо донели на гроб, док се сок, вино и кафа просипају. Црним вином се на крају прекрсти гроб.
Према њеним речима храна не сме да се склони док свештеник не дође да то окади.
– Свештенику људи дају новац, ко колико има. Он помене име покојника и окади гроб. Након тога размењујемо храну са најближима, пакујмо се и одлазимо кући. Многи који дођу са стране на гроб донесу само цвеће, а ми поштујемо наше покојнике. То је остало тако одавнина и обичај се и даље поштује иако неки свештеници кажу да нема потребе за тим као и да то није у духу православља. Чула сам да се многи гаде тога, али чињеница је да у многим нашим местима постоји и обичаји су мање више слични.
Еспресо
