Грађани су обавили 22,2 милиона куповина на интернету картицама и електронским новцем. Током та три месеца потрошили су у различитим валутама око 645 милиона евра. Говорећи о разлозима за овај тренд раста, Марко Драгић, из Националне организације потрошача Србије (НОПС), указује да је онлајн куповина много бржа, лакша и једноставнија.
– Не одузима много времена као одлазак у физичку продавницу, и већ је ушла у рутину потрошача – каже за „Новости“ Драгић. – Већа је и едукација грађана када је у питању куповина преко интернета. Они знају да имају право да у року од 14 дана од када су примили робу врате производ продавцу уколико су се предомислили и то без навођења разлога. То је извесна погодност у односу на куповину у физичким радњама, где то могу да ураде само ако је то омогућено пословном политиком трговца.
Према подацима НБС, више од две трећине или 68,3 одсто онлајн куповина реализовано је у домаћој валути, али то не обухвата куповине плаћене поузећем робе, с обзиром на то да НБС не располаже тим подацима. Куповине обављене у динарима забележиле су раст од 52,3 одсто, док је њихова вредност увећана за 54,5 процената у односу на трећи квартал 2023. Број трансакција у еврима забележиле су велики скок од 70,9 процената, а вредност је већа за 46,2 одсто. Кључни утицај на пораст куповина у овој валути, вероватно је имала једна страна платформа, која нуди робу по повољнијим ценама, а која доживљава експанзију управо у последњих неколико месеци. На њој се, такође, може пазарити и у динарима, па потрошачи могу да користе различите картице и валуте које им одговарају.
Купци треба да знају и да се одредбе Закона о заштити потрошача примењују једино за куповину код регистрованих трговаца на територији Србије. Стране платформе имају своју пословну праксу, а у односу на то како решавају проблеме до којих долази приликом куповине зависи и њихова репутација. Са порастом онлајн шопинга повећава се и број нерегистрованих трговаца у нашој земљи, а са тим и злоупотреба и превара, па потрошачи морају да буду опрезни. Уколико пазаре код продаваца који раде на „црно“ неће моћи да оствара своја права у ситуацијама када дође до неког проблема.
У удружењима потрошача кажу са је у интернет трговини највећи проблем управо куповина преко друштвених мрежа од продаваца који нису регистровани у Агенцији за привредне регистре (АПР). Купци су наручили један производ, а добили неки други, или у стварности он није као на слици, није одговарајућег квалитета који је наведен, купљену робу не могу да врате или замене, или она уопште није стигла – ово су само неке од тешкоћа са којима се суочавају грађани који купују од продаваца на црно.
– Ове проблеме купци имају и са регистрованим продавцима, али они могу да остваре своја права – објашњава Драгић. – Потрошачи који пазаре од трговаца који раде на „црно“, то чине на сопствени ризик, јер у тим ситуацијама одредбе Закона о заштити потрошача не могу да се примене. Продаја на „црно“ треба да се пријави инспекцији и да се поднесе тужба за накнаду штете уколико је могуће идентификовати особу која је продала робу. Међутим, ретко ко се упушта у то, углавном сви одустају.
Продавци који тргују путем интернета, према Закону о електронској трговини, обавезни су да на видном и доступном месту назначе пословно име, адресу седишта, контакт податке, матични и ПИБ број, као и детаљне податке о цени производа, који укључују и трошкове доставе и остале манипулативне трошкове. Када онлајн продавац поседује све те податке, и уколико су тачни сматра се да послује у складу са законом. Приликом куповине, у тој ситуацији, примењују се одредбе Закона о заштити потрошача. Треба имати у виду и да је пословањем онлајн трговаца на „црно“ оштећена и држава због неплаћеног пореза, а они истовремено представљају и нелојалну конкуренцију свима који раде у складу са законом.
