Замрзавање хране на минус 18 степени је најбезбеднији начин чувања хране.
У зависности од производа, на декларацијама артикала мора да пише „употребљиво до“ или „најбоље употребити до“. Поставља се питање по чему се разликују та два термина и квалитет прехрамбених производа, којима је због приближавања истека рока најчешће снижена цена.
Уколико се неки производ нуди са великим попустом, то најчешће значи да му ускоро истиче рок употребе. Обавеза трговаца је да видно обележе када рок истиче.
Весна Перинчић из Републичке уније потрошача истиче да рок трајања истакнут на амбалажи прописује произвођач и да је у датом року артикал исправан за коришћење и конзумацију, осим у случају оштећења производа под условом да то утиче на сам производ.
– Ако је роби истекао рок, она се не може даље употребљавати, већ се поступа у складу са законом и процедурама за уништавање хране биљног или животињског порекла од стране лиценцираних фирми за то – каже Перинчићева.
У зависности од робе, на декларацијама мора да пише „употребљиво до“ или „најбоље употребити до“. „Употребљиво до“ стоји на намирницама које не смеју да се користе после наведеног датума због микробиолошке неисправности.
– То су лако кварљиве намирнице, млеко, јаја и месо, а имамо и ознаку ‘најбоље употребити до’ која се користи за све остале производе који могу да се користе и након тог рока, али мењају нека карактеристична својства. То су кекс, тестенине, чоколада, чајеви, кафа, брашно, пиринач. Оно што је за потрошаче битно јесте да уколико производ има ознаку ‘најбоље употребити до’, онда могу да га користе и после тог рока, али тај производ не сме да се нађе у промету – наводи Перинчићева.
Обавезно млевење меса на лицу места
У продавницама, поред изложеног свежег меса мора да стоји декларација са подацима о томе где је произведено, датум клања и рок употребе. У витринама не би смело да се налази млевено месо, већ трговац мора да га самеље на лицу места.
Трговци овај пропис често заобилазе тако што млевено месо продају под називом „смеса за ћевапе и пљескавице“.
Бојан Станић из Привредне коморе Србије истиче да је јако битно да производи којима је истекао рок више не могу бити у промету у малопродајним објектима.
– С друге стране, постоји могућност да купите одређени производ, да је он у року трајања, а да више није за употребу. Ту се нешто десило у зависности како је био складиштен, како се чувао у расхладним витринама, када потрошачи имају право да се жале на такав производ и да добију одређену компензацију – додаје Станић.
У иностранству су рокови за коришћење замрзнутог меса краћи него код нас па га неки трговци купују пред истек рока по багателним ценама. Могу да га продају, али потрошач о томе мора да буде обавештен.
Месо и јаја опасност, воће и поврће нису
Према речима директора Института за општу и физичку хемију, Стевана Благојевића, месо када промени боју значи да је дошло до оксидације и да није за употребу.
– Воће и поврће није ни близу тако опасно као месо. Бактерије су део воћа и поврћа, оне живе с њима. Друго, ударци код воћа утичу на то да бактерије дођу на то место. Мало исечете ножем и готово. Опасност представљају јаја и млеко. Млечни производи имају бактерије које доводе до врења, па млачни производи када прође рок се укиселе и није погодна пе-ха вредност за јело – каже Благојевић.
Додаје да јаја, пре свега, могу имати салмонелу, али да се и по боји може проценити да ли су добра, јер ако је сјајна љуска, то обично значи да су свежа.
– Замрзавање хране је један од најмодернијих начина чувања производа. Последњих 20, 30 година је то постао један од најбезбеднијих начина чувања хране. Замрзавање хране на минус 18 је оно што је и за ‘судњи дан’. Тако да је то најбезбеднија храна – истиче Благојевић.
Гост Београдске хронике објашњава да шећер, со, брашно и остале суве намирнице трају јако дуго, јер су суве, немају влаге, а када нема влаге нема бактерија које нападају храну, тако да нам могу стајати затворене и неколико година без проблема.
(Kurir.rs)
