Књиге су темељ културе и цивилизације, чувајући знање и искуство човечанства кроз векове, док библиотеке пружају приступ образовању, информацијама и културном наслеђу свима без обзира на порекло или статус.
Научни сарадник на Институту за књижевност и уметност Милош Живковић истиче да је обележавање националног дана књиге веома важно за очување језика и критичко размишљање.
„Обележавање националног дана књиге је важно из три разлога. Први разлог односи се на развијање критичког мишљења у дигиталном тренутку. Данас примамо информације веома брзо, а књиге су са друге стране место које нуди простор за једну дубљу анализу“, рекао је Живковић.
Живковић је нагласио да читање подстиче пажљиво размишљање, омогућава нам да препознамо манипулације и да разликујемо информације од дезинформаација.
„Други разлог због ког је књига важна јесте подстицање емпатије, других перспектива, а то књига може да уради на једном дубоком нивоу омогућавајући нам да се пребацимо у нечију другу перспективу. Мислим да кроз књижевност улазимо у свет који није наш, али постаје наш и онда можемо да разумемо искуство, осећања и ставове других људи, а то је важно у времену када се мишљења поларизују“, истакао је Живковић.
Додао је да је обележавање националног дана књиге важно и због очувања језика.
„Читање обогаћује речник и помаже нам да се јасније изражавамо, што је корисно и у комуникацији и у свакодневном животу. Такође, овај дан је важно обележити због очувања језика који је под све већим утицајем енглеског“, закључио је Живковић.
У Србији ће поводом националног дана књиге бити организоване разне манифестације и културни догађаји у школама и библиотекама.
Библиотека „Вук Караџић“ Ковин организоваће песничко-музички програм као и проглашење најбољих читалаца у претходној години.
У склопу програма, представиће се четири песникиње из ковинске општине и ученици музичке школе, а затим ће уследити свечана додела награда најбољим читаоцима у 2024. години.
Народна библиотека Србије, која је основана 1832. обележиће 193. рођендан.
Назив ,,Народна библиотека Србије“ озваничио је Ђура Даничић, а њен први законодавац био је , српски политичар, дипломата, филолог, историчар књижевности, председник владе Србије и председник Српске краљевске академије (САНУ), Стојан Новаковић.
Први светски рат нанео је велику штету Народној библиотеци Србије, када је у бомбардовању страдао део фонда, а преостале књиге пресељене су на више локација.
Почетком Другог светског рата, у поновном бомбардовању Београда, Библиотека је изгорела до темеља, када је био изгубљен велики део фонда, каталога и инвентара.
Библиотека је своја врата отворила 6. априла 1973. године, где се и дан данас налази.
Закон о библиотекама Србије из 1965. године доделио је Народној библиотеци Србије као централној матичној библиотеци Србије, посебно место и важне функције.
Данас је она веома значајан културни и уметнички центар у којем се одржавају предавања, концерти, семинари, радионице, стручни скупови.
