За десет дана славимо Никољдан – Свети Никола је слава непроменљивог датума 6. децембра по старом, односно 19. децембра по новом календару, на дан када је 343. године светитељ преминуо.
Слави се и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. године пренете из Мира у Ликији у тада православни Бари, у Италији, и положене у цркву светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника. Три године потом грађани Барија подигли су велелепну цркву том свецу.
Никољдан Свети Никола, архиепископ мирликијски, слави се и у целом хришћанском свету. Празнује се као дечји празник у земљама западне Европе, јер тада деца добијају поклоне ако су била послушна. Заштитник је града Амстердама.
Реч јео васељенском свецу тј. ономе кога подједнако поштује и западни и источни свет. Легенда каже да је Свети Никола за живота био велики доброчинитељ који је све своје богатство и имање разделио сиромашнима, а он сам је, вођен чудесним гласом, кренуо да у народу да шири веру, правду и милосрђе.
Већ самом својом појавом је доносио утеху, мир и добру вољу међу људе, а скроман какав је био, новац није давао људимау руке, већ им је стављао у џеп да би се изненадили када га нађу. Управо због ових детаља се верује да је легенда о Деда Мразу проистекла баш на основу живота Светог Николе.
И док је западни свет потпуно прихватио Сента Клауса у облику дебељушкастог деке који, обучен у црвено деци доноси пакетиће, у Србији култ Светог Николе има још дубље корене и одржао се све до данашњих дана. Свети Никола је живео у 4. веку, а његово житије је једно од првих преведених са грчког језика.
Прихватајући хришћанство, Срби су управо на примерима из живота Светог Николе учили о смислу и врлинама ове религије, па су га временом усвојили за свог заштитника.
Наравно, разлог за толику „популарност“ Светог Николе међу Србима може бити имного приземнији и „овоземаљскији“.
Стара Србија била је земља сељака у којој је највећи део становништва преко целе године радио у пољу. Зима је била једини период када је било времена за предах, па је Свети Никола, 19. децембра по новом календару, био идеалан.
Осим овога, неки етнолози истичу и да је за распрострањеност култа Светог Николе међу Србима заслужно и већ пословично сиромаштво нашег народа. Како Свети Никола пада у време божићног поста, такву славу је увек могуће спремити – треба само мало хлеба, кромпира и ракије, па да се угосте гости и „испоштује“ светац. А, ако се нађе и мало рибе… онда је то већ права гозба.
Никољдан – народна веровања
Светог Николу су већ за живота сматрали свецем и призивали у помоћ. Према веровању, он може да излечи сваку бољку. Многа чуда су се десила због његових моштију које мироточе. Болесни који су му се молили, како кажу веровања, успели су да поврате вид, проходају, а глувима се вратио и слух. На данашњи дан би требало посадити пшеницу, да би израсла до Божића.
Посвећено мује више од 600 цркава. У манастиру Студеница цркву Светог Николе (13. век) подигао је Стефан Немања, а краљ Урош И Немањић и краљица Јелена Анжујска саградили су поред своје задужбине уманастиру Градац црквицу Светог Николе која је и данас готово нетакнута.
ваки од ових разлога у одређеној мери допринео је популарности Светог Николе међу Србима. Свима који славе, као и онима који иду на славу, желимо да у миру и слози проведу овај дан.
Никољдан и Детињци
Никољдан и Детињци су некако увек близу. Детињци се славе трећу недјељу пред Божић. Одрасли рано ујутру, или по доласку из цркве са богослужења, вежу дјецу, а за везивање обично користе каиш, гајтан, канап или дебљи конац.
Везивање за Детињце, Материце и Оце има вишеструку симболику. Празник симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама.
(Sd.rs)
