У Србији је свој статус уписало тек око 20 социјалних предузећа, а процене говоре да их има између 200 и 500, речено је на конференцији посвећеној социјалном предузетништву у оквиру регионалне конференције CORE Days 2025.
Како је саопштила Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД), усвајање Закона о социјалном предузетништву био је важан искорак за Србију, али пракса показује да сам нормативни оквир није довољан.
Ирена Ђорђевић Шушић из НАЛЕД изјавила је да је циљ НАЛЕД-овог Хаба социјалног предузетништва да унапреди примену Закона у пракси и тако подржи бизнисе са друштвеном мисијом.
“Кључан корак био би доношење Програма развоја социјалног предузетништва како би ови предузетници били мотивисани да упишу социјални статус будући да тренутно не постоје програми подршке намењени овог категорији. У наредном периоду, ми ћемо кроз Хаб радити на повезивању компанија и социјалних предузећа како бисмо им пружили шансу да се укључе у ланце добављача и на тај начин обезбеде континуиран и предвидив приход. Важно нам је да велике компаније разумеју да производи ових предузећа нису само производи, већ су поклон са причом и имају вредност по себи која излази из оквира тржишта“, рекла је Ђорђевић Шушић.
Како је навела, социјално предузетништво у Србији има потенцијал за друштвени и економски утицај, али за развој ове врсте предузетништва потребна је јача подршка и боља видљивост.
Током манифестације, компаније су потписале Декларацију о пружању подршке и изградње екосистема за раст социјалних предузећа.
Главни циљ конференције био је да се направи спона између великих и социјалних бизниса, како би се социјалне компаније што више укључиле у различите моделе партнерства.
Радионица “Од инспирације до партнерства – укључивање социјалних предузећа као добављача великих компанија“ организована је у склопу НАЛЕД-овог Хаба за социјално предузетништво, кроз пројекат “Ефикасније јавне набавке и одрживи ланци снабдевања (ESG) за унапређење конкурентности“.
Конференција, која се ове године одржала у Београду 27. и 28. новембра, окупила је више од 300 учесника из Србије и региона.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: МРАЧНА СТРАНА ЦРНОГ ПЕТКА
„Петак без крзна“, дан који је у данашњим оквирима познатији као ”Black Friday ”или Црни петак, ове године обележава се 28. новембра, како би се осудила људска окрутност у име моде према животињама које се вековима жртвују због свог крзна.
Одећа и други модни предмети од крзна сматрају се луксузним и носе их углавном богати и славни као симбол друштвеног статуса. Kрзно које се користи за израду ове престижне гардеробе обично се скида са лисица, ракуна, куна, кунића, фока, вукова, па чак и мачака и паса.
Светски дан познат као петак без крзна, један је од најзначајнијих глобалних дана у историји организација за права животиња и посвећен је бојкоту „шопинга“. Главни циљ је образовање јавности о томе да стотине милиона људи који носе било какав крзнени одевни комад одобравају узгајање, мучење и усмрћивање животиња које се гаје ради искоришћавања у модне сврхе. Зато искрени љубитељи и заштитници животиња неће стати у редове како би накуповали десетине одевних предмета, од којих неке можда неће никад више погледати. Они ће искористити овај дан да на прави начин скрену пажњу на монструозни сценарио давно осмишљеног филма у коме су вечити губитници недужне животиње.
Црни петак стигао је из САД: то је назив за петак после Дана захвалности, „прославља“ се четвртог петка у новембру и сматра се почетком сезоне божићне куповине у Сједињеним Државама од 1952. године, кад многе продавнице нуде распродаје по сниженим ценама и често се отварају рано, понекад већ у поноћ, а читава ова „манифестација“ траје до понедељка.
Kрзно је било међу првим материјалима које су људи користили за одећу и носили су га и лордови и обични људи. Али то се променило између 14. и 17. века. У Енглеској је монархија увела закон о раскоши: он је одређивао врсту животињског крзна које су носиле различите друштвене класе. Kрзно вишег квалитета, попут хермелина и сиве веверице, било је резервисано за аристократију, крзно лисице и дабра ишло је средњој класи, а козја и овчија кожа нижој класи. Међутим, животиња са крзном било је мало, па је употреба крзна за одећу била ограничена.
У 16. веку трговина крзном успостављена је између Француске, Енглеске и Kанаде, доносећи масовну понуду крзна у европске земље. То је омогућило да се крзно, посебно даброво, користи за војну одећу и свакодневне додатке као што су капе, капуљаче, шалови и муфови. Растућа потражња за крзненом одећом довела је до развоја фарми крзна 70-их година 19. века, учвршћујући трговину крзном у Европи и Северној Америци, а ову потражњу додатно су овековечиле филмске и музичке звезде између 19. и 20. века.
Осамдесетих година 20. века организације за права животиња почеле су да подижу свест о животињском крзну и кожи у моди и да воде кампање против узгоја крзнашица. Године 1985, организације ”Trans Species Unlimited ” (Т. С. У.) и Kоалиција за укидање трговине крзном (Ц. А. Ф. Т.) покренуле су прве ненасилне активности грађанске непослушности у САД, протестујући против крзна у моди у продавницама ”Macy’s” у Њујорку и Kалифорнији. Исте активности поновили су Џорџ Kејв и Kрес Велучи из Т. С. У. наредне године, у петак после Дана захвалности, и то је довело до стварања „Петка без крзна“.
