– Важно нам је да и ону улажу и да на неким пројектима радимо заједно. Посебно да они завршавају своје пројекте, јер су сви системи повезани у региону и са системима ЕУ. Без обзира на нестабилности које су се десиле у петак, наш систем ни једног момента није био угрожен. Имали смо стабилну поизводњу и снабдевање електричном енергијом. Надгледали смо даноноћно – рекла је Ђедовић Хандановић за Пинк и додала да су наши системи „под алармом“ од среде од кад су почеле тропске врућине.
Енергетски систем у Србији, подсетила је министарка, је значајано уништен у току бомбардовања и није довољно обнављан у првих 10 година, али значајна улагања почињу од 2015. године, и интензивирана су у последње две године.
– Што се тиче великих коридора кроз нашу земљу, имамо пројекте у реалзацији од преко 600 милиона евра. Завршили смо неке деонице интерконецкије према Румунији, ојачали смо део Крагујевца и Краљева, настављмо до границе са Црном Гором и БиХ. Ми смо земља која је срећна јер има осам интерконекција, по томе смо јединствени у Европи. Јачаћемо их и даље да би могли да успостављамо и резервна напајања из других праваца – рекла је Ђедовић Хандановић.
Министарка је коментарисала реформе у Електропривреди Србије и постављање новог генералног директора и оценима да су критике које су на почетку спровођења реформе биле лажне и неосноване.
– ЕПС је започела реформе пре више од годину дана, пре свега променом правне форме статута, што у то време није било једноставно. Било је доста критика на ту тему, навода да се то ради због приватизације, али сведоци смо да су све то биле лажи. Реформе су почеле именовањем новог професионалног надзорног одбора, али такође завршетком великих инфраструктурних пројеката – рекла је Ђедовић Хандановић.
Међу завршеним пројектима министарка наводи највећи еколошки пројекат на Тенту А у Обреновцу, и да су се значајно помакли радови на ветропарку Костолац.
– Очекујем да они буду завршени крајем ове годинеи или почетком наредне како би електропривреда добила први ветропарк у свом портфолију. Било је доста изазова али пројекат напредује. Затим, Блок Б3 у Костолцу је у фази тестирања и испитивања, које ће се и наставити у наредним недељама да би он био способан да буде на мрежи – рекла је министарка.
ЕПС ће наставити процес дигитализације, рекла је Ђедовић Хандановић, и тиме подиже квалитет услуге и производње, да отвара и нове копове да би завршила реализацију пројеката и омогућила и већу производњу.
– Да пре свега ефикасније спроводи своје инвестиције али и да постане и профитабилнија и снажнија. То су и структурне и финансијске и оперативне реформе, план реструктуирања је усвојен – рекла је министарка.
Када је реч о пројекту „Јадар“ министарка истиче да је компанија РиоТинто самоиницијативно израдила нацрте студија о утицају пројекта на животну средину, и оценила да је то добро,како би се на основу кредибилних докумената, информација, стручних и експертских поделило све оно што јавност треба да зна, а тиче се овог пројекта, па да затим стручњаци могу да изнесу своје мишљење.
– Забрињавајуће је то да имамо пуно и квази стручњака и нестручњака и политичара и полуполитичара, који износе своја паушална мишљења, неутемељена као што је ‘рудна рента од три одсто’ у Србији. Рудна рента на неметаличне и металичне сировине износи пет одсто. Али овде не разговарамо о рудној ренти, већ о заокруживању ланца вредности у нашој земљи – од рудног богатсва до финалног производа. Од литијума као сировине до производње електричних возила – рекла је министарка.
У оквиру тога, додаје Ђедовић Хандановић, ту је и процесни део како долазите од те чврсте руде до литијум карбоната, а онда до производње батерија, до производње електричних возила.
– И када узмемо цео тај ланац вредности, корист за нашу економију како процењујем може ићи и до 18 одсто бруто домаћег производа. Ако циљамо да наш БДП буде 100 милијарди до 2027. године, онда је 18 одсто је значајна сума. Не базирамо се скоро никад само на рудној ренти која, и ту морам да демантујем заиста једном заувек, апсолутно је у оквирима светских норми, и према подацима Светске банке рудна рента за метале у свету је најчешће између један и четири одсто код нас је заправо између три и седам одсто у зависности која је сировина у питању – рекла је министарка.
Важно је нагласити стратешко партнерство, додаје Ђедовић Хандановић.
– Говоримо о улози Србије у власништву одређених компанија које би се бавиле тиме. Као што имамо у Зиђину – стратешко партнерство где Србија има власништво у тој компанији. Не базира се само на рудној ренти, него на и дивидендама, другим приходимна, порезима, платама запослених 7.000 радника који имају преко 140.000 плате. То су многобројни бенефити. Наставићемо да причамо о томе, свако ко жели да дође до правих података нека нам се обрати даћемо им све информације – поручила је министарка.
