Министарство просвете Владе Републике Србије саопштило је да је данас настављена исплата средстава самофинансирајућим студентима за покриће 50 одсто укупног износа плаћене школарине у школској 2024/2025. години, на основу података које је добило од високошколских установа.
У саопштењу се наводи да је новац исплаћен за 4.373 студента и додаје да је, закључно са 30. октобром, 31 високошколска установа доставила неопходне податке за исплату покрића 50 одсто плаћене школарине.
Министарство подсећа студенте на то да, уколико испуњавају услове за повраћај средстава за школарине, обавезно отворе студентску картицу, с обзиром на то да je исплата средстава могућа једино на тај начин.
Пријаве за студентску картицу могуће су путем портала Управе за трезор.
Студентима се средства исплаћују на основу података које Министарству просвете достављају високошколске установе.
Следећег петка, 14. новембра, биће исплаћена средства самофинансирајућим студентима за које су до четвртка, 6. новембра, високошколске установе доставиле податке.
За исплату повраћаја средстава студентима за 50 одсто плаћених школарина данас је уплаћено 182.062.323 динара, док је за ове намене опредељено укупно шест милијарди динара у буџету Министарства просвете.
Закон о изменама и допунама Закона о високом образовању предвиђа да студенти високошколских установа чији је оснивач Република, ако су држављани Србије, остварују право на покриће 50 одсто својих трошкова по основу референтне школарине коју су платили у текућој школској години.
Право на покриће трошкова студент остварује по основу укупног износа плаћене школарине, за сваку годину студија коју је први пут уписао, односно за све предмете које је први пут уписао, а право на покриће трошкова може остварити само за један студијски програм на истом степену студија, наводи се у саопштењу.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: ЖЕНА У ШУМИ ПРОНАШЛА 300.000 ЕВРА, ПА ЗАЖАЛИЛА!
У аустријском месту Сент Радегунд (Ст. Радегунд), недалеко од Граца, одиграла се прича која звучи као филмски сценарио – али са врло непријатним завршетком.
Жена из Граца је у августу 2024. године отишла у шетњу оближњом шумом.
Међу дрвећем је угледала црну металну кутију остављену на земљи. Када ју је отворила, остала је затечена: у кутији се налазило једанаест штедних књижица са укупно 363.844,79 евра.
Уместо да пронађено задржи или игнорише, жена је одлучила да уради потпуно поштену ствар – однела је кутију у биро за изгубљене предмете у Грацу, преноси Фениx.
По закону – имала је право на награду
Према аустријском закону, налазиоцу изгубљеног предмета припада 5% вредности пронађене имовине, уколико се власник јави. Како пише „Клајне Цајтунг“ (Клеине Зеитунг), надлежни су брзо пронашли власника. Он је преузео књижице и обећао да ће исплатити жени 18.192 евра награде.
Међутим, убрзо се све преокренуло: власник се предомислио и одбио да јој исплати било шта. Затечена жена ангажовала је адвоката и покренула судски поступак. Оно што је открила шокирало ју је још више.
Књижице су биле украдене и безвредне
Испоставило се да су штедне књижице украдене још 2020. године током провале у власников дом. Он их је одмах тада прогласио неважећима у банци и повукао сав новац. Другим речима, књижице нису имале никакву вредност – само папири без покрића.
Власников адвокат тврдио је да зато не постоји законска основа за награду, јер награда припада само када пронађени предмет има стварну материјалну вредност.
Суд пресудио против поштене налазнице
Жена није могла да верује – због сопствене савести на крају је кажњена. Суд је пресудио у корист власника, а уместо награде, жена сада мора да плати 2.638 евра судских и адвокатских трошкова – и својих и противничких.
Како се није помирила са пресудом, случај је поново завршио пред судом.
Није усамљен случај
Сличних прича последњих година има и у Аустрији и у Немачкој. Један од познатијих примера догодио се у Баварској, када је фирма за чишћење пронашла преко 600.000 евра готовине у једном стану. Фирма је покушала да задржи део новца позивајући се на уговор по којем „све преостале ствари прелазе у њихово власништво“.
Међутим, суд у Келну (Кöлн) је пресудио да клаузула нема правну снагу, јер новац није био „изгубљен предмет“, већ скривена имовина. Фирма није добила ни цент.
