Агенција за безбедност саобраћаја у сарадњи са Црвеним крстом Србије и локалним самоуправама организује едукативне активности под слоганом „Упозори, па помози“, које ће у наредном периоду, кроз интерактивне трибине, бити реализоване у најмање десет локалних самоуправа широм Србије. Саобраћајна незгода може се догодити било када и било коме.
У тим тренуцима, управо први кораци оних који се затекну на лицу места могу одлучити исход. Смиреност и правилна процена ситуације могу бити пресудни у томе да ли ће неком бити спасен живот. Зато је главни циљ ових едукација да млади, пре свега средњошколци, науче како да правилно реагују у случају саобраћајне незгоде и како да обезбеде место незгоде како би се спречило настајање секундарних незгода.
Како да поступите?
Агенција за безбедност саобраћаја подсећа да је сваки учесник у саобраћају, који се нађе на месту саобраћајне незгоде, дужан да заштити себе и друге и спречи секундарне незгоде.
Зато је важно подсетити све учеснике у саобраћају на кораке које је неопходно предузети у таквој ситуацији:
Искључите мотор свог возила како бисте смањили ризик од пожара или експлозије.
Укључите сва светла за показивање правца како би остали учесници у саобраћају били обавештени о постојању места незгоде.
Приликом изласка из возила и ступања на коловоз, обавезно носите светлоодбојни прслук.
Поставите сигурносни троугао на безбедном растојању од места незгоде – најмање 50 метара на путу ван насеља, најмање 10 метара у насељу и најмање 100 метара на ауто-путу.
Обавестите хитне службе – полицију и хитну помоћ.
Помозите најугроженијима у складу са својим знањем, способностима и могућностима.
Останите на месту незгоде до доласка полиције.
Једноставни кораци које свако може да примени на месту саобраћајне незгоде могу допринети спашавању живота. Што брже и правилније реагујемо на месту незгоде, веће су шансе да се спасе нечији живот. Зато је важно најпре обезбедити место незгоде и упозорити друге учеснике у саобраћају, а затим пружити помоћ повређенима.
Управо зато ове активности усмеравамо ка младима, јер стицањем знања млади добијају самопоуздање да реагују смирено, сигурно и одговорно када је то најпотребније.
Каматица.цом
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: НАШ МОЗАК НАС УВЕК ИЗНЕНАДИ!
Ако сте веровали да се врхунац интелектуалне моћи негде завршава после студентских дана, наука има сасвим другачију поруку.
Идеја да мозак ради најбоље док смо млади, а да после 30. године све креће низбрдо, звучи уверљиво само док се не погледају нова истраживања.
Научници из Аустралије спровели су анализу више од хиљаду учесника и дошли до изненађујућег закључка: најбољи период за рад мозга није двадесете ни тридесете, већ интервал између 55. и 60. године живота.
Учесници ове старосне групе показали су супериорност у стратешком мишљењу, моралној зрелости, аналитичким способностима и отпорности на когнитивне заблуде. Другим речима, када је реч о стварној интелигенцији која нам помаже да се снађемо у сложеним животним и моралним ситуацијама, мозак управо тада ради најефикасније.
Зашто мозак сазрева баш тада
Истина је да се са годинама смањује брзина реакције, као и способност брзог памћења и рачунања. Али то је само део слике. Са годинама расте нешто много важније: кристализовани интелект, односно база знања, искуства и логичких модела који се граде целог живота.
Такав интелект не само да надокнађује пад брзине, већ даје предност у реалним изазовима. Када треба донети важно пословно решење, водити тим, изабрати прави приступ компликованој ситуацији или сагледати последице, искуство постаје најјачи алат.
Психолози ово стање називају „интелект зрелости“: способност да се нови проблеми решавају на основу дубоког, вишедеценијског резервоара искуства који олакшава доношење одлука.
Како старост утиче на личност и доношење одлука
Оно што додатно изненађује јесте да паралелно са растом зрелијих менталних функција следе и важни помаци у личности. Истраживање показује да поузданост и одговорност досежу врхунац око 65. године, док емоционална стабилност расте све до 75.
Људи у тим годинама постају толерантнији, сабранији и сигурнији у своје ставове. То значи да се одлуке доносе мирније, мудрије и са мање емотивних осцилација.
Још једна фасцинантна ставка: морално расуђивање, односно способност да се поступа по принципима и вредностима, наставља да јача чак и после 70. године. Научници ово описују као улазак у „касну зрелост“, фазу у којој човек не размишља само ефикасно, већ и етично.
Зреле године нису крај, већ почетак
Многи људи после 45. године пролазе кроз унутрашњи преокрет. Делује као да су млађи бржи, модернији и боље прилагођени свету који се мења из дана у дан. Али наука поручује супротно: управо тада мозак улази у фазу најјаснијег, најзрелијег функционисања.
Не чуди што се у корпоративном свету стратешке позиције често поверавају особама старијим од 50 година. Они доносе одлуке које спајају разум, искуство и отпорност на притисак, што је комбинација коју млади ретко могу да имају.
Још једна добра вест: зрело размишљање омогућава да се боље сагледају узроци и последице. Одлуке се не доносе вођене тренутном емоцијом, већ промишљено, смирено и у складу са ширим контекстом.
Најбоље време тек долази
Ако имате нешто више од четрдесет година, одлична вест је да ваш мозак управо улази у период максималне ефикасности. Ако сте млађи, немојте журити: ваш интелектуални врхунац тек долази и биће једнако важан као енергија младости, само са другачијим предностима: тачношћу, стабилношћу и зрелошћу.
Зато наука јасно поручује: године нису препрека, већ ресурс. Кључ је у томе да научимо како да га користимо, пише Жена.Блиц
