NEDELJA U PRAZNO

Eh, dragi moji, prodje još jedna godina koja svakako neće biti otisnuta u zlatotisku naših dragih
uspomena. Kao i svaka prethodna, 2021. godina nije bila laka, životna previranja ostavila su
raznorazne mrlje po njoj, onako, ne suviše mutno, ali daleko od svake pomisli da se lepo i
bezbrižno živelo u istoj. Kad počnete prebirati po memoriji, učiniće vam se da je nekada davno
bilo mnogo lepše, što ne odgovara istini. Uvek je, manje više, isto ili bar slično. Ali, kada ste
mladi i puni poleta, sve je nekako lakše, lepršavije, a prošlost vam se, uglavnom lažno, čini
lepša, te što je dalja od vas, moćnije i lepše vam se prikazuje.Tokom protekle godine svake nedelje smo se kroz moje tekstove, oplemenjene muzikom,
družili, a na žalost bilo je par tekstova koji su išli i preko radne nedelje, kada su nam odlazile
bliske osobe koje su ostavile traga u muzici, kako svetskoj, tako i onoj našoj, nazovimo je
domaćom. Trudio sam se da pokušam da pišem različito, da spojim vremenski sve ono što, bar
mislim, da vredi u sveukupnoj muzici. Naravno da je to nemoguća misija, pre svega zbog
različitosti ukusa, godina življenja koje stoje medju nama, neću upotrebiti reč Jaz, jer znam da
ništa nije nepremostivo, ako se želi i može saslušati ona druga strana. Nekada se i da promeniti
sopstveno mišljenje, ako se pažljivo razmotre argumenti i drugih. No, svakako imajte svoj stav,
kakav je takav je, ali neka bude vaš. Ipak, nemojte biti tvrdoglavi po svaku cenu, jer je
tvrdoglavost najjeftiniji surogat karaktera.
Unutrašnji vrisak, koji tavori u svima nama, uvek biva lakše izbačen iz ljudskih duša kroz
muziku, knjigu, sport… Neka korak vam bude lagan, a misao teška, ranjiva, ali kada uskladite
korak i misao, duh i telo, osećaćete se mnogo bolje, pribranije, ali i postojanije.
U svojim prošlogodišnjim tekstovima trudio sam se da budem što objektivniji, da širem
auditorijumu, ali pre svega mladjim generacijama, da ne kažem onima što tek dolaze u
tinejdžerske godine, predstavim neka stara muzička dela, koja, i pored odmaklih godina,
zaslužuju i dan danas posebnu pažnju. Nešto što vredi, vredi uvek, bez obzira na prolaznost
vremena koje stalno nagriza taj mali točkić istorije. Svestan sam toga da se moje pisanije u
ogromnoj meri odnosilo na hard rok, sa velikim primesama hevi metala i manjom dozom panka.
No bilo, je tu izleta i u neke sasvim druge vode, koliko uspešno, na vama je da ocenite.

Kod prikaza novih albuma hteo sam se da istaknem ono najvrednije u istima, a da pokušam da
prikrijem sve one nedostatke koje sam uočio, ili mi se nisu dopali, kod pojedinih bendova,
pogotovo onih mladjih. Želeo sam dati pozitivnu recenziju mladim grupama i pružiti im veru u
ono što rade, da je sve to okej, a da će sledeći put biti još bolje. Ujedno, kod proverenih bendova
sam u svom literarno-muzičkom opisu njihovih novih albuma, činio sve što je do mene da ih
prikažem u jednom kvalitetnom realnom miljeu, izdaleka ukažem na nešto što mi se ne svidja, a
da pohvalim sve ono što je itekako vredno pomena.
Nije lako sve ni odslušati, a kamoli opisati, u moru sličnih bendova koji gravitiraju po bližim
prostorima, tu i tamo se izdvoji po neki, ali je problem što uglavnom sve to slično zvuči, prožeto
bezidejnošću i samo sa željom da se uspe i bude slavan. No, nije dovoljno samo hteti uspeh, u
muzici, kao i u ostalim umetničkim delatnostima, pored marljivog rada, treba i doza talenta. Uz
rad, talenat, veoma je često neophodno i zrnce sreće, ponekad i malo veći kamen.
A vreme ide. Uvek, i samo uvek, unapred, dok kazaljke nežno lome noćnu tišinu i ranojutarnji
mir. Tako tiho sablasno i nedorečeno zbore svojim nemuštim jezikom o prolaznosti življenja
pod krovom istančanog sluha. S verom u samoga sebe, nadam se da ćemo se i u 2022. godini
družiti na naš način. Živeli i svako dobro!

Miodrag Marković

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://palankadanas.com/nedelja-u-prazno/