Сваки септембар доноси стрепњу директорима школа да ли ће неко од наставника који деци предају те предмете отићи на боловање или у заслужену пензију.
Интересовање будућих студената за рад у просвети опада већ годинама, а ни ова 2022. година није донела ништа ново и боље када су у питању млади академци који бирају да им једног дана животно занимање буде подучавање младих генерација.
Некада једно од најцењених занимања, постало је готово потпуно неинтересантно за неке нове генерације студената.
Разлози су, кажу на факултетима, бројни, али да би се знала права истина потребно је студијозније приступити овој проблематици и направити дугорочну стратегију како би се обезбедио образовни кадар.
Један од главних је, како су рекли саговорници Танјуга и материјални статус просветних радника, али и то што професија наставника и професора није више толико поштована у друштву као некада.
Како наводе на факултетима на којима се школују кадрови за будуће раднике у просвети забрињава опадање интересовања за ова занимања, упркос томе што Министарство просвете стипендира студенте који се одлуче да одаберу неку од ових дефицитарних професија.
На Природно-математичком факултету у Београду, ове године на смер за професора математике уписало се тек пет нових студената, док их је у Новом Саду, на смеру за математику на коме се образује наставни кадар за овај предмет свега двоје.
Није боља ситуација ни у Нишу где је жељу за бављењем математиком као занимањем показало тек 13 будућих академаца на свим смеровима, од 54 места колико је било предвиђено за пријем бруцоша.
На Универзитету у Крагујевцу тренутно 27 бруцоша студира математику, а за то да ли ће се бавити преношењем знања млађим генерацијама одлучују се на каснијим годима студија.
Професори на виокошколским установама кажу да је успех када студије заврши половина од уписаних бруцоша.
На Универзитету у Приштини, чије је седишсте у Косовској Митровици, како каже за Танјуг професор Природно-математичког факултета Негован Стеменковић, ове године је успиано 13 студената, а било је отворено укупно 25 места. Како је навео на мастер студијама из математике попуњено је свих 15 места.
„На основним студијама пролазност, однос између броја који дипломира у односу на број студената који упишу факултет је је близу 80 одсто, а дужина студирања је у просеку 4,5 године. На мастер студијама пролазност је изнад 90 одсто,а дужина студирања је у просеку 1,2 године“, наводи Стаменковић и додаје да се нада да ће писање о овој теми подстаћи многе да размишљају о томе да се једног дана баве овим занимањима у којима нема чекања на радно местро после завршених студија.
Поред наставника математике, недостају и наставници физике, а судећи по броју, ове године уписаних студената на четири највећа универзитета у Србији и наставника физике биће све мање.
У Београду је од 150 студената, колико се укупно примало на факултет ове године, физику је уписало 82, у Нишу девет, у Крагујевцу 13,а у Новом Саду на интегрисане студије које трају пет година и образују професорске профиле уписано је свега два студента на одсеку за фиизику. Бројке су немилосрдне и говоре у прилог чињеници да ће наставника ових профила бити све мање.
Продекан за наставу Природно-математичког факултета у Крагујевцу Александар Остојић за Танјуг каже да је годинама у опадању број студената који се инетересују за факултете попут математике и физике, а да су разлози различити.
„Парадокс је то што су то дефицитарна занимања, а за њих не постоји интересовање и веома је мали број кандидата за упис, а тако је већ годинама уназад, упркос томе што Министарство просвете стипендира све те студенте, што је за сваку похвалу“, каже Остојић.
Он додаје да је претпоставка да млади не желе да студирају факултете којима се школују за професоре и рад са децом то што плате нису веће, односно што су на нивоу су просечне плате у Србији, али и што је углед просветних радника последњих деценија урушаван.
„То су само претпоставке. Да би се дошло до тачних података потребно је да се овом проблему приступи студиозније,како би се дошло до тачних података шта су разлози због којих млади људи не желе да буду професори физике и математике, али и да се направи нека стратегија како их мотивисати да се у будућности баве овим занимањима“, каже Остојић.
Како наводи сада већ постоји ситуација где у мањим местима математику предају људи који су студирали неке сродне, најчешће техничке факултете, односно који нису дипломирани математичари.
Поред математике и физике све су дефицитарнији и професори хемије, а на новосадском Универзитету кажу да ове године ни један студент није уписао хемију. Уз природне науке, за које се најмање интересују стиуденти, према речима запослених у средњим и основним школама недостају и професори страних, али и српског језика.
Из Министарства просвете за Танјуг кажу да сагледавају разне аспекте система образовања, укључујући и стање људских ресурса у образовању.
„Једна од приоритетних области за осигурање квалитета у доуниверзитетском образовању и васпитању, које предвиђа Стратегија развоја образовања и васпитања до 2030.године, јесте и опште оснаживање наставника, њиховог професионалног развоја и напредовања, као и опредељење за даље унапређивање система у овом сегменту“, кажу у ресорорном Министартсву.
Како наводе, недостатак наставника одређених профила је питање са којим се у већем или мањем обиму суочава велики број држава.
„Као вид подстрека, Министарство стипендира студенте друге и треће године студија који студирају математику, физику, информатику, енглески, српски и немачки језик. Планирано је да се стипендира 250 студената, а месечни износ ове стипендије је 12.000 динара“, наводе из Министарства просвете.
ТопПрес/ Извор: Танјуг
