Иако Европска унија планира да до 2035. године забрани продају нових возила на фосилна горива, купци у Европи и даље нису спремни да у потпуности пређу на струју. Према истраживању компаније carVertical, чак половина испитаника изјавила је да уопште не размишља о куповини електричног аутомобила.
Резултати показују да четири од пет купаца и даље бирају аутомобиле на бензин или дизел. Као главни разлози наводе се висока цена електричних возила, ограничен домет, недостатак станица за пуњење и брз пад вредности приликом препродаје. Са друге стране, они који се одлучују за електрична возила истичу јефтиније одржавање и ниже порезе као предност.
Међутим, прелазак на електричне аутомобиле успорава и смањење државних субвенција у појединим земљама Европске уније. Немачка и Шведска су током 2023. године укинуле или смањиле подстицаје, што је одмах довело до пада продаје.
Произвођачи аутомобила суочавају се са кризом на тржишту и реагују смањењем броја запослених. Велике компаније попут Volkswagena, Volva и Porscheа већ су најавиле реструктурирање производње, док кинески произвођачи, попут BYD-а, све више освајају европско тржиште повољнијим моделима.
Иако електрична возила остају кључна у плановима Европске уније за смањење емисије угљен-диоксида, стручњаци упозоравају да би строги рокови и високе цене могли успорити прелазак на еколошки прихватљивију мобилност.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: КАКО БИСМО ДАНАС ЖИВЕЛИ ДА СМО ПОД ДУШАНОВИМ ЗАКОНИКОМ
Душанов законик познат у прошлости и као „Закон благоверног цара Стефана“, један је од најзначајнијих извора српског средњовековног права. Законик се састоји од укупно 201 члана, а казне које следе уколико се прекрши неки члан, леди крв у жилама
Први део Законика донет је на сабору одржаном на Вазнесење 20. маја 1349. године у Скопљу када је донето 135 чланова. Други део Законика донет је на сабору одржаном 31. августа 1354. у Серу и тада је допуњен са још 66 чланова.
Законик се састоји од укупно 201 члана, а писан је на старосрпском језику.
Доношењем овог законика цар Душан је желео да успоставити владавину права, јединствени правни систем који важи на територији целог царства, али и ограничи захтеве и права властела која је њиме такође стављена у оквире закона.
Душанов законик највише се бави државним правом – регулисањем односа међу сталежима и њиховом односу према цару, организацијом судства и судског поступка, ауторитетом судија, начелом законитости, борбом против разбојника и лопова, кривичним правом, а најмање говори о грађанском праву.
Оригинал Душановог законика није сачуван, али постоји преко 20 преписа. Најстарији препис (вероватно најближи оригиналу) потиче из Струге из 14. века. После њега следи препис из Призрена из 15. века који је најпознатији.
Законик је упамћен као врховни правни акт којим је средњовековна Србија успостављена као правна држава.
Садржао сурове казне
Казне предвиђене Душановим закоником углавном су биле новчане, али је било и телесних казни које су подразумевале тешко сакаћење, а и батињање. Такође, разликовале су се у односу на то да ли се примењују на властелинима или обичном народу. Ево неких од чланова из овог документа који то илуструју:
Члан 53. О насиљу: „Ако који властелин узме властелинку силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже; аколи себар узме силом властелинку, да се обеси, аколи своју другу узме силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже“.
Члан 54. О блуду властелинке: У законику стоји да нико не сме да се жени без благослова свог духовника, а уколико се то учини „такви да се раставе“.
Не само да су законом уређивани брачни, већ и сексуални односи, те се кажњавала чак и „блуд међу супружницима“. „Ако властелинка учини блуд са својим човеком, да им се обома руке отсеку и нос сареже.”
