Posrćuća nemačka privreda je neočekivano živnula u trećem kvartalu. Bruto domaći proizvod je bio 0,2 odsto veći nego na kraju prethodnog tromesečja, saopštio je nacionalni zavod za statistiku u sredu pozivajući se na preliminarne podatke.
Nemačka je u drugom kvartalu bila u recesiji po stopi od 0,1 odsto, i ekonomisti su očekivali da će BDP pasti i u trećem, odnosno da će privreda ući u takozvanu tehničku recesiju.
Izvozno orijentisana nemačka privreda se dugo muči sa padom globalne tražnje, poskupelom energijom i strukturnim problemima.
Nesigurnosti ekonomske krize u međuvremenu se uvukle duboko među preduzeća i potrošače. Stoga izostaje i važan impuls ulaganja i domaće potrošnje, što dodatno pritiska privredu.
Građevinska i automobilska industrija, koje su isto među stubovima nemačke privrede, u dubokoj su krizi.
Glavni ekonomista Komercbanke Jerg Kremer (Jörg Krämer) je krhki rast u trećem kvartalu opisao kao „trzaj.“
„Ekonomski pokazatelji poput indeksa poslovne klime instituta Ifo padaju celu godinu i nagoveštavaju teško zimsko polugođe,“ rekao je.
„Uz loše najave iz važne automobilske industrije i višegodišnju eroziju konkurentnosti Nemačke kao poslovne lokacije tek posle toga možemo da očekujemo spor zaokret na bolje,“ dodao je.
Bundesbanka isto očekuje nastavak silaznog trenda, uz „verovatnu stagnaciju“ u poslednjem kvartalu 2024.
Međutim, banka je u oktobarskom izveštaju naglasila da ne očekuje „recesiju u smislu značajnog, širokog i dugoročnog pada privredne aktivnosti.“
Pre se radi o „od sredine 2022. vidljivoj fazi slabosti,“ dodala je Bundesbanka.
Nemačka vlada sada za 2024. prognozira recesiju od 0,2 odsto, odnosno drugu uzastopnu godinu sa padom BDP. Skroman oporavak predviđa tek od 2025.
