Od ponoći u nedelju na ponedeljak policajci kontrolišu granice sa Belgijom, Luksemburgom i Holandijom. Tokom dana treba da se uvedu i kontrole na severu, na granici sa Danskom.
Dodatne kontrole će trajati, za početak, šest meseci. Putnici i ljudi koji zbog odlaska na posao svakodnevno prelaze granicu, obećavaju vlasti, neće previše da trpe. Kontrole su nasumične – ne zaustavljaju se sva vozila.
Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (Nancy Faeser) rekla je u nedelju uveče da su mere „hitno potrebne da se dalje smanji neregularna migracija“. Ona je prošle sedmice naredila da od ponedeljka na svim kopnenim granicama budu stacionirane kontrole.
Stacionarne kontrole omogućavaju vraćanje lica sa granice. To je manje zahtevno nego osigurati da neko ko je već ilegalno ušao napusti Nemačku.
Od oktobra prošle godine, prema podacima ministarstva unutrašnjih poslova, bilo je više od 30.000 vraćanja sa granica. Trenutno se vraćaju migranti koji nisu podneli zahtev za azil i oni kojima je dolazak u Nemačku zabranjen, na primer zbog kriminala.
Zahtev poslaničke grupe demohrišćana, vodeće opozicione stranke, za sveobuhvatnijim vraćanjem ljudi, vladajuća koalicija je odbila zbog pravnih nedoumica u vezi sa propisima Evropske unije.
Susedi Nemačke poput Austrije i Poljske izrazili su zabrinutost zbog proširenja graničnih kontrola. „Svi znaju da delujemo u okviru evropskog prava, ali koristimo naše mogućnosti maksimalno“, rekao je u nedelju uveče kancelar Olaf Šolc (Scholz).
„Svi razumeju da je broj onih koji dolaze u Nemačku prevelik i da je zato interes nemačke vlade da kroz dobro upravljanje neregularnom migracijom rešimo ovaj problem.“
Fezerova je proširenje kontrola u prošli ponedeljak prijavila Evropskoj komisiji. Plan je da kontrole traju šest meseci.
Međutim, praksa je pokazala da takve kontrole, jednom pošto ih vlast uvede, ne prestaju brzo. Policija je na granicama sa Poljskom, Češkom i Švajcarskom od sredine oktobra prošle godine, dok su kontrole na granici sa Austrijom još od jeseni 2015.
Prema Šengenskom sporazumu, takve kontrole se u osnovi ne predviđaju. Ipak, i druge šengenske države kontrolišu svoje kopnene granice, opravdavajući to ograničavanjem neregularne migracije, pretnjom od islamskog terorizma ili rizicima zbog ruske agresije na Ukrajinu.
