Само око 40 одсто људи у Немачкој који су се пензионисали 2024. године радило је до законске старосне границе за пензионисање од 66 година.
Остали су се пензионисали превремено, у неким случајевима са значајним финансијским губицима, према подацима Немачког пензионог осигурања које је објавио лист Берлинер Зеитунг.
Према овим подацима, око 937.000 људи је први пут 2024. године примило пензију за старост од Немачког пензионог осигурања. Око 378.000 мушкараца и жена достигло је тада наведену старосну границу за пензионисање од 66 година. Око 559.000 људи је отишло у превремену пензију, али под различитим условима.
Око 225.200 грађана „са дугим осигуравајућим стажом“ пристало је на смањење исплата пензија. Радници са најмање 35 година осигуравајућег стажа могу се пензионисати са 63 године, али за сваки месец пре навршења утврђене старосне границе за пензионисање трајно губе 0,3 процентна поена од своје пензије.
За појединце са 45 година стажа осигурања, ако су достигли минималну старосну границу (2024. године је била 64 године), ови одбици се не примењују. Око 64.900 грађана са тешким инвалидитетом такође је отишло у пензију 2024. године са и без одбитака.
У просеку, људи се све касније пензионишу
Немачки пензиони фонд је у свом годишњем извештају већ израчунао да је просечна старост за пензионисање у 2024. години 64,7 година. Поређења ради, 2000. године је била 62,3 године.
Један од главних разлога за то је постепено повећање старосне границе за пензионисање на 67 година до 2031. Коалиција хришћанских демократа и социјалдемократа жели да подстакне људе да дуже раде. План је да се уведе „активна пензија“: они који наставе да раде након што достигну законску старосну границу за пензионисање моћи ће да зарађују до 2.000 евра месечно без пореза.
БОНУС ВИДЕО:
