До чак 50.000 људи годишње, из Србије и региона моћи ће убудуће да се запосли и настани у Немачкој, чак и ако немају стручне квалификације! Немачка вапи за радном снагом на скоро свим пољима, преноси Дојче веле.
Немачке власти намеравају да удвоструче квоту за усељавање неквалификованих радника из Србије и комшилука, пише у предлогу закона у који агенција дпа има увид. Убудуће би требало да их буде до педесет хиљада годишње.
У питању је такозвано „западнобалканско правило“, које предвиђа повлашћени приступ немачком тржишту рада за држављане Србије, БиХ, Црне Горе, Северне Македоније, Албаније и „Kосова“.
Према важећим законима, наиме, из целог света може да се досељава „стручна“ радна снага. Једино са Балкана људи могу да добијају посао и радну визу чак и кад раде ван струке или без стручне спреме.
То правило осмишљено је након првог таласа избегличке кризе 2015. и 2016. године, пошто су међу тражиоцима азила из Сирије били и бројни држављани Србије, БиХ и Kосова. Идеја Берлина била је да људи из региона, уместо да безизгледно траже азил, покушају да нађу посао у Немачкој.
Бодови за „карту шанси“
То није једина измена закона која се спрема. Новинама би се требало „супротставити драматичном мањку радне снаге у бројним браншама“, оцењује дпа.
У промене спада и такозвана „карта шанси“, то јест могућност да се људи напросто доселе у Немачку те да тек ту, на лицу места, траже посао. За то време имају право да раде пола радног времена ван струке како би зарадили за живот.
Kарта шанси би, преноси дпа, требало да се додељује по новом систему бодовања свакоме ко прикупи шест бодова.
Четири бода носи одређена стручна квалификација, три бода добро познавање немачког или три године радног искуства, два бода уколико је особа млађа од 35 година, а један бод уколико је раније легално барем шест месеци боравила у Немачкој.
Огромна потреба за радницима
Kако је ДW већ писао, Немачку море демографске промене и велики број упражњених радних места. Рачуна се да је неопходно досељавање око 400.000 људи годишње како би економија, здравство и нега старих функционисали.
При томе се увек једним оком гледа на Западни Балкан, као и даље завидан резервоар радне снаге. То продубљује огромне демографске проблеме Балкана, које су открили и последњи пописи становништва.
