НЕМАЊА ДЕВИЋ: КРАТКА ЦРТИЦА О ТОЗОВЦУ

О овом човеку ће много боље писати они који су га лично и ближе познавали, а знали су га многи. И верујем да је с њим и око њега било безброј анегдота, али и утисака целоживотне борбе: деда Тоза се, од кад је постао сироче од пет година након немачког масакра у Краљеву 1941. па све до Короне 2021. просто јуначки борио са осмехом и уз песму, са једним заразним оптимизмом носио са животом. Ја ћу, као мали прилог сећању, само дати једну кратку цртицу о њему, из личног споменара.

Била је нека 2010. и ми, тадашњи студенти друге године, у вечитој потрази за Истином, тек смо били почели да откривамо београдске кафане и да се лепимо на готово магнетско зрачење неких од њих. Нисмо тражили њихове имитације којиће су, дупке пуне и са прегласном музиком, најчешће биле места окупљања наше генерације, него баш изолована места за уживање.
У једној, малој и аутентичној, у пуном смислу речи кафаници, са свега неколико сточића, у центру, а опет некако завученој, где је увек била много добра музика, срели смо једне вечери и Тозовца. Седео је са супругом, мирно и ведро, у једном мало одвојеном делу кафанице, и као да ми је у сећању да је крај њега била чаша са вином које није испијао него би га само повремено омирисао. Ми нисмо следили његов пример.
Кад је расположење узело маха, били смо мало бучнији и слободнији и сада ме стид због тога. Али да није било те слободе тада, вероватно не би дошло ни до приче коју препричавам. Загрејан и стога самоуверенији, позвао сам музику као да сам стари гост и поручио омиљену прадедину песму: „Низ поље иду бабо сејмени“. Наравно, уследио је онај добро познати коментар да је „најскупља“ као изговор да се не пева захтевна и ретко поручивана песма. Онда сам ја узео банку, испричао њен кратак историјат и узео да је певам, уз додатно охрабрење басаџије да ја то не могу да изнесем.
И сад, нескромно би било да препричавам друге детаље, али у кафани је настало такво весеље, да се то претворило у блок песама. За наш сто стизале су туре и туре, а три нам је послао лично Тозовац. На крају ме је позвао да седнем за његов сто. Питао ме ко сам, одакле сам, чиме се бавим. На овај други одговор, рекао ми да онда сигурно, као прави Србин, морам да знам разлику између МОраве и МорАве. На трећи, да сам му колега, и да он као вечити студент економије (?), мора чешће да се дружи са нама. Онда смо наставили о свему и свачему, а мени је посебна радост била да га запиткујем о времену притајеног србовања 1960-1980, када је он био у пуној снази.
Српски Џони Кеш је зрачио невероватним шармом, моравским хумором и неком дечачком енергијом. Напослетку, пред фајронт, питао нас је како ћемо кућама, а пошто смо му казали да чекамо ноћни па онда сви скупа у Студењак, кратко је заповедио да не могу „такви момци да се возају тролама“… била је то прва моја вожња таксијем у Београду, и то на рачун великог Предрага Живковића Тозовца.
Касније смо се још много пута виђали на истом месту, понекад би ми, уз песму, суптилно рекао, „завИј то још мало, тиририРии“, „ово ти је био леп украс“ и тако понеки додатак, што ме је охрабрило да научим све његове песме. Посебно се сећам тих додатака за моју интерпретацију његове „Песме родном граду“, са посебним акцентом на „крај МорАве моје злато спава“.
Наравно, живот је вукао на другу страну, ређе смо одлазили на то магично место, а после можда годину дана чусмо да нам је кафаница и затворена. Но сећање на те студентске дане неминовно ће сећати и на Предрага Живковића Тозовца, уметника, боема, певачину, великог лафа и још већег Србина. Зато, на кончини живота тог човека који је рат ратовао 85 година, бирам управо ову илустрацију, која га по мом мишљењу и у певачком и у људском смислу највише одређује. Покој ти души, Јеремија!
Немања Девић историчар

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://palankadanas.com/nemanja-devic-kratka-crtica-o-tozovcu/

3 comments

    • DrHorhe on 06/04/2021 at 20:54

    Lepo

    • Uroš on 06/04/2021 at 11:59

    Drago mi je da neko iz naše male varoši napiše ovako lep i nadahnut tekst.
    Tozovac je bio etalon za dobru narodnu pesmu i meraklijsko pevanje, i za moju generaciju, koja je gradila muzički ukus na rok muzici.

    • Суграђанин on 06/04/2021 at 11:17

    Нека му Бог душу прости.

Komentari su onemogućeni.