Велика већина Немаца противи се томе да њихова земља преузме водећу улогу у европској одбрани, према истраживању које је спровео истраживачки институт Форса у име Фондације Кербер.
На ово питање, 61 одсто испитаника је одговорило „прилично не“, а само 38 одсто „прилично да“. У Источној Немачкој, број оних који су се противили овој идеји био је посебно висок – 75 одсто – док је на Западу тај број износио 58 одсто.
Институт Форса, по налогу Фондације Кербер, спровео је истраживање мишљења немачке јавности о важним питањима везаним за спољну политику и безбедност. Седамдесет шест одсто испитаника је изјавило да их ове теме веома или веома занимају.
Активно војно учешће није наишло на подршку
Мишљења су била подељена око тога да ли Немачка треба да преузме већу одговорност и да се активније укључи у решавање међународних политичких криза, или, обрнуто, да усвоји уздржанију стратегију. Четрдесет осам одсто је било за активније учешће, док је 43 одсто било за већу уздржаност.
Ако је немачко учешће у међународним пословима активније, огромна већина испитаника сматра да би оно требало да буде првенствено дипломатско. 71 одсто испитаника на Западу и 84 одсто на Истоку залагало се за проширење дипломатске активности; само 19 одсто на Западу и 7 одсто на Истоку залагало се за активније војно учешће.
Односи између Немачке и Сједињених Држава оцењују се као лоши.
Анкета показује приметно погоршање расположења Немачке према Сједињеним Државама откако је Доналд Трамп ступио на дужност. Три четвртине испитаника (73 одсто) оценило је односе Немачке са Сједињеним Државама као лоше. Годину дана раније, када је Џо Бајден још био председник, скоро исти број (75 одсто) сматрао је односе између две земље добрим. Када су питани о најважнијем спољнополитичком партнеру Немачке, само 26 одсто испитаника је навело Сједињене Државе. Ово ставља Сједињене Државе далеко иза Француске, која је добила 46 одсто гласова.
Испитаници одобравају повећање војних издатака
72 одсто испитаника је рекло да у основи одобрава планове Немачке да отприлике удвостручи војне издатке у наредних десет година. Двадесет седам одсто испитаника сматра да је ова одлука у основи погрешна.
Велика већина испитаника (82 одсто) била је против тога да Немачка има сопствено нуклеарно оружје.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: У МРАКУ ЋЕ БИТИ ЧАК 64 ДАНА!
Становници града Уткијагвика на Аљасци опраштају се од Сунца на наредна 64 дана, а овај догађај означава почетак поларне ноћи.
Она ће трајати до 22. јануара 2026. године. Следећи излазак Сунца у граду очекује се око 13.23 по локалном времену, 26. јануара 2026. године, чиме ће се завршити период поларне ноћи.
Уткијагвик на Аљасци, град смештен око 800 километара северозападно од Фербанкса, има око 4.400 становника, којима нису страни екстремни временски услови. Познат је и по археолошким налазиштима старим преко 1.500 година. Раније се град звао Бароу и представља најсеверније насеље у земљи, смештено на северној падини Аљаске, близу Арктичког океана. Налази се на 71,17 степени северне географске ширине, унутар Арктичког круга.
Док зиме у Уткијагвику карактерише више од 60 дана мрака, током лета град ужива скоро три месеца непрекидне сунчеве светлости.
Становници су се прилагодили екстремним условима, а живот се наставља упркос дугим периодима без сунчеве светлости.
Овај феномен је последица нагиба Земљине осе и одликује га непрекидни мрак, при чему једино природно светло потиче од пригушеног сумрака и ауроре бореалис.
Мрачна сезона на Свалбарду траје од краја октобра до средине фебруара, док је период између 14. новембра и 29. јануара њен најинтензивнији део, познат као поларна ноћ. Поларна ноћ је феномен који се јавља у најсевернијим и најјужнијим деловима Земље, када Сунце остаје испод хоризонта дуже од 24 сата, односно на подручју изнад Арктичког круга.
Почетак и крај мрачне сезоне на Свалбарду не разликују се значајно од оних у континенталној Норвешкој. Мрачна сезона је, свакако, јединствен феномен.
