Kako izgleda kada nebo bude prošarano gromovima, kada ljudski
stih bude toliko malen da može stati na pepeljasti dlan tek iznedrenog
deteta, uzvik se pretvori u tihi šapat, a krik sivog vuka lutalice bude
vodilja kroz neke nove svetove, može se dočarati na drugom studijskom
albumu svetskog benda, a naših devojaka, koje prosto seju vatru na
ledenom stubištu života poprskanog nitima smrti. Embrace Reality, iliti
Prihvati Realnost, prašti od death metal melody stvaralaštva i veoma
uspešno nadogradjuje njihov prvenac The War Is On.
Svetski trendovi
su ispraćeni u svim onim momentima koje projekat naših vučica prati,
od prve do poslednje numere, razgaljuje ovu tminu što gradi našu
realnost, ali ujedno uzdiže neku novu veru da se uspeti može, no krvavi
produkt zalaganja se ispoštovati mora. Sva patnja ljudskog bezumlja se
proći treba. Valjda je tako zapisano negde…
Ne morate voleti muziku koju stvaraju čelične dame, ali morate
ispoštovati njihovu histeričnu nameru da se pobedi to prkosno zlo što ga
čovek uspešno zida stolećima. Ta gordost snova zakovana rafalnim
udarima ritam gitare, kao da otškrinjuje vrata pakla, moćno, raskošno,
trijumfalno, no opet kao da se na trenutak rastvori ženska duša koja
prozbori mudru reč i zavapi prodorno u beskraj crnog sazveždja. Šta tek
reći za ritam koji pronosi bas gitara i onakve vascele udare bubnjeva koji
kao da raspiruju eksploziju po ocrnelim oblacima. Uvežbanost benda je
do bola, prepliću se radost života i utihnula spoznaja da se sve može
poželeti, a ponešto, možda, i ostvariti. Čak i u ovom svetu. Ne, nisam u
svom lutanju kockarskog nadahnuća zaboravio i vokale. Primereni su
muzičkom pravcu koga Nemesis zastupa, britki, jasni, koncizni, a
povremeno i raspevani.
Inače, ako se pažljivo odsluša album, da se primetiti melodičnost
istog. Na njemu ima i te kako muzike, isprepletane samo njima znanim
sitnim umećima koja ogoljuju sva ona lažna znamenja kojim nas
virtualni svet zatrpava. Konceptualnost albuma je vidljiva, želja za
donošenjem nečeg novog u njihovoj svirci je vidljiva, a opet se ostaje na
onim trasama kojim bend deceniju unazad ide sigurnim korakom.
Novi Bavilon je , numera koja otvara album od osam numera, za
poseban respekt, iz prostog razloga što se lako da osetiti da je ceo bend
posebno radio na istoj. Božja Kapija, u originalnom sumerskom prevodu
pomenutog grada, zapraavo je zdravo tkivo u malignom okruženju
stvarnog sveta, ne nudi beg iz istog, nego suočenja sa svim onim
tegobama koje život nosi na svom polužavniku sve do poslednje gozbe
koja prethodu smrti, odnosno uvertira je za istu. No, Nemesis se ne
predaje, njihova brutalnost u samoj svirci se ogleda da su u stanju da
svoju ženstvenost mudro pretvore u čeličnu mušku izdržljivost, da se
kroz nešto malo više od pola sata muzike predstave kao sastav koji ima
još puno toga reći, da iz njihovih prapočetaka se izrodi prvi album Rat je
u toku, a da drugim njihovim delom samo nastavljaju tamo gde su
stale.
Ratna mašinerija se poslednjih godina zahuktala, tako da
proročanstvo sa prvog albuma je lako prepoznatljivo, a na žalost, i
ostvarljivo. Prihvatiti ovakvu realnost nije zdravo, ali da bi se ustavio
projekat istrebljenja vlastite vrste, potrebno je racionalno sagledati
sadašnju stvarnost. Kvalitet samog albuma ogleda se i u egzibiciono
relaksirajućem naboju koji neskriveno nosi Embrace Reality. Nema
diplomatskog cinizma i belih rukavica, poruke su nedvosmislene i rečite.
Takodje, ne postoji ni trunka bilo kakvog egzotičnog pristupa u muzici
koju valjaju na svojim talasima pomenute devojke, sve je kristalno jasno
i sve se može zbiti bilo gde. Duboko u svima nama kunja ista zver.
Istina je da je domaća metal scena mala, no ni ostale nisu bog zna
šta veće, ali kvalitativno nadahnuće i muzičko kreativno doživljavanje
realnosti života i njegovog sadruga smrti, nije za potcenjivanje. Niti ovaj
prvi može pobediti ovog drugog, niti smrt može zatreti seme života do
kraja. Nemesis to najbolje zna, bez lažne skromnosti. Zbog toga se i ne
trebaju tretirati kao ženski bend, nego kao skup mladih vučica koje,
braneći sebe od iscrtane zabludele realnosti, visoko podignuto nose svoj
mač u neravnopravnoj borbi za opstanak.
Sanja, Selena, Aleksandra, Tijana i Biljana svoj krst nose časno,
doprinos muzičkoj sceni je evidentan, ali se i za izuzetnu vizuelnost
samog albuma pobrinula Tea Jagodić. Album je izdala novosadska
izdavačka kuća Grom Records pod veštom producentskom palicom
Luke Matkovića. Da bi se sve ovo gore navedeno ostvarilo pripomogao
je finansijski SOKOJ.
Nakon već pomenute numere New Babylon, slede Circle of
Death (Krug smrti), Embrace Reality (Prihvati stvarnost), Burn (Goreti),
Guilt and Grief (Krivica i tuga), Here to stay (Ostani ovde), Hades
(Had), dok album zatvara The Scales of Fate (Vaga sudbine). I na kraju,
možda sve deluje kao da su Nemesis devojke iz kraja, teško biste ih
prepoznali, takoreći obične su devojke, ali bića koje razdiru death metal,
zato one nisu običan bend. Izdvaja ih nagon za uspehom, želja da se
istraje, da se ne bude samo nemi promatrač zbivanja oko sebe. Svesno
sam čekao da prodje neka nedelja od objavljivanja albuma, da se sve
malo slegne, pažljivije odsluša i prihvati način prezentacije ove naše
stvarnosti. Dok je ovakvih Ljudi, ni vera u neki boljitak izumreti neće. A
Nemesi vredi čekati…
Miodrag Marković
