ПРОТЕКЛИХ дана поједине мењачнице у Србији продавале су евро и по 120 динара, што је изазвало узнемиреност грађана и поново покренуло питање стабилности курса. Према речима стручњака, разлога за панику – нема.
Иако су као узрок раста продајног курса у појединим мењачницама наведене повећана тражња и страх од последица међународних санкција, Народна банка Србије је саопштила да девиза има довољно.
Професор Београдске банкарске академије Исмаил Мусабеговић објашњава да мењачнице могу да формирају курс у оквиру јасно дефинисаних ограничења.
– Постоји пропис који каже да је дозвољено 1,25 одсто одступања од средњег курса НБС, уз додатну провизију до 1 одсто. Када се то сабере, 120 динара је и даље у оквирима закона – рекао је у разговору за РТС Мусабеговић.
Додаје да велики број мењачница значи и велику разлику у политици цена.
– Ако вам курс не одговара, увек можете потражити повољнији – истиче професор Београдске банкарске академије.
За разлику од мењачница, банке нису ограничене овим прописима.
– Банке саме формирају курс, јер се баве широким спектром девизних трансакција. Зато је у банкама курс обично неповољнији – наводи Мусабеговић.
Грађане је највише забринуло да ли ће скок продајног курса утицати на месечне рате кредита.
– Мењачки курс нема никаквог утицаја на кредите. Једино је битан средњи курс НБС и еурибор. Ту нема разлога за бојазан – наглашава професор.
Нема услова за црно тржиште
Иако је у јавности отворена и тема потенцијалног „паралелног тржишта“ девиза, стручњаци сматрају да је то нереално.
– Са девизним резервама од око 29 милијарди евра, немогуће је да се формира било какво црно тржиште. Осцилације постоје, али су мале. Паника је највећи фактор – објашњава Мусабеговић.
Сезонски скок тражње
Крај године традиционално доноси већу тражњу за девизама. Компаније затварају финансијску годину, а грађани мењају новац ради уштеде. Мусабеговић истиче да то није необично.
– Повећана тражња увек створи притисак, али ефекти су краткотрајни. Као вид штедње, куповина евра није лоша, али значајне добити од ових кратких осцилација нема – сматра професор Београдске банкарске академије.
Нафта, санкције и НИС – психолошки фактор, не економски
Део јавности страхује да би питање НИС-а и могућих секундарних санкција могло да утиче на курс. Професор упозорава да је проблем озбиљан, али не и кључан за стабилност валуте.
– Санкције би могле да створе проблеме у снабдевању горивом и функционисању пумпи, али то нема директне везе са курсом. Људи реагују психолошки, па купују девизе из страха – каже Мусабеговић.
Додаје да очекује да ће питање власништва над НИС-ом бити решено до 15. јануара.
НБС је оставила референтну каматну стопу на 5,75%, што је јасан сигнал стабилности. ММФ и Светска банка такође оцењују да Србија испуњава кључне маастрихтске критеријуме.
– Србија је у оквирима дозвољеног дефицита и јавног дуга. У односу на бројне европске државе, стојимо стабилно – каже Мусабеговић.
Закључак је јасан – тренутна колебања немају потенцијал да угрозе стабилност динара.
– Курс је стабилан и нема разлога за страх. Оно што видимо је паника, а не стварни економски ризик – поручује Мусабеговић.
(БизПортал)
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: IQ резултати за 2025. показују: СРБИЈА СЕ СМЕСТИЛА НА ВИСОКУ ПОЗИЦИЈУ
После „IQ мапе Европе“, појавила се нова табела са резултатима Међународног теста интелигенције у 2025. години и то за 100 држава света.
Платформа Stats Globe, чија специјалност су статистика и подаци из целог света управо је објавила ранг листу држава са највећим коефицијентом интелигенције у 2025. години.
На првом месту је Кина са 107.2, следи Јужна Кореја са 106.4, а на трећем месту је Јапан, који такође има IQ 106. 4.
Од држава из региона, најбољи резултат остварила је Словенија са 102, и која је заузела 13 место.
Србија се котирала на високој 18. позицији са 100.9, док су Хрвати тек на 43. месту и њихов IQ је 99.2.
Црна Гора се нашла на средини табеле – 50. месту са резултатом од 98.6.
Босна и Херцеговина је на 58. позицији и има 97.6 „бодова“.
Одмах иза ње је Северна Мекeдонија – 59. место и резултат 97.6.
На зачељу колоне нашао се Јемен, чији је резултат 93.
Као извор наведени су резултати Међунaродног теста интелигенције за 2025. годину, а како је прецизирано „студија је заснована на подацима 1.352.763 људи широм света који су урадили исти тест интелигенције на овој веб страници 2024. године“.
Да подсетимо, Хрвати су пре неколико дана објавили „IQ мапу Европе“, а према тим подацима, просечан коефицијент интелигенције у Хрватској је 95,75, што је сврстава у категорију просечне интелигенције (90–109), пренео је Вечерњи лист.
Посматрајући земље у региону, Словенци предњаче са 98,6, док Србија бележи 89,6.
Следе их Босна и Херцеговина (88,54), Црна Гора (85,78) и Северна Македонија (81,91), које спадају у нижи просек (80-89).
