Медији су тада писали да су се приликом отварања Светог гроба десили чудни феномени на небу, да су се чули звуци трубе. Марополо то није видела, али је уочила нешто друго.
– Ја то нисам рекла, јер сам у тренутку отварања Светог гроба била унутра са другима. Није било таквог феномена, али када сам изашла напоље, одкако смо почели да истражујемо гроб, инструменти које смо претходно поставили на плочу гроба да би забележили сваки тренутак, вибрације и слично, једноставно су се искључили.
То је био факт. Не могу то да објасним, али сам све снимила. Са сигурношћу могу да кажем да око тог места постоји нека енергија, која је веома, веома јака.
Наш посао на овом пројекту доживела сам са великим поштовањем и заветом према овом јединственом споменику хришћанства. Циљ је био да се анулирају деформације свете Едикуле, које су биле видљиве на вратима након рестаурације од 1810. године.
Било је уочљиво да и подземне воде угрожавају објекат, и да има промена на терену. Отварање гроба Исуса је било јединствено и изазовно, јер смо то морали да учинимо без икакве грешке. Истовремено, представљало је и велико искуство, емоционално и религиозно, јер се дешавало седам векова након последњег отварања.
Када смо уклонилии плочу, у Светом гробу није било никаквих предмета. Нисам ни очекивала да ћемо нешто наћи. Нашли смо празан гроб, при чему су била видљива оштећења на доњој плочи гроба. Она је камена и на њој има резбарија. Плоча је била сломљена, а било је и ситних каменчића.
Наравно, извршили смо потребне репарације, али сломљену плочу смо оставили онакву каква јесте. Само смо је прекрили са белом мермерном плочом – каже Марополо.
Постоје различита мишљења да ли је баш на том месту била пећина у коју је Јосиф сахранио Исуса. Имали сумње у то, било је питање новинара Дневника.
– Оно у шта сам сигурна јесте да је плоча коју смо открили управо она из периода цара Константина и царице Јелене. То значи да сам убеђена да је ово управо то место, које су они открили као Свети гроб и где су направили цркву – каже Марополо.
Њен и задатак њених колега стручњака није био само да изврше реконструкцију Христовог гроба, већ и целе цркве Едикуле. Пројекат је укључивао уклањање железних стубова који су подупирали цркву са свих страна, а који су били постављени 50-тих година прошлог века.
То је подразумевало ојачавање камених блокова од којих је изграђен храм подигнут 325 године од стране римског цара Константина на месту за које се верује да је сахрањен Исус Христос.
У Библији, у јеванђељу по Матеји, пише да је након смрти Исуса разапетог на крсту на месту Голгота, Јосиф узео његово тело, умотао га у бело платно и сахранио у пећини у којој је издубио сопствени гроб.
Константинову цркву на Светом гробу уништио је муслимански калиф Ал-Хаким 1009. године, а у 12. веку крсташи су јој дали садашњи изглед. Последњи пут је била реконструисана у 19. веку. Са њом је управљала Грчка православна црква, Јерменска православна црква и Римокатоличка црква.
У тренутку отвараја Светог гроба са стручњацима је био и патријарх Јерусалимски Теофил Трећи. Како је он, као духовник, реаговао, питали су новинари Дневника.
– Било је нас четворо, и сви смо ушли заједно, а како је он реаговао, могу једино да опишем са енглеском речи “Оуу…”. То значи поштовање, не страх – рекла је Антонија Марополо.
Она објашњава да је Свети гроб био отворен 60 сати, и да су они за то време завршили све што је било планирано. Радили су осам месеци, само ноћу, да би поклоници могли посећивати свето место.
– Узели смо мале узорке камења које смо тамо нашли и сада ћемо их анализирати у Атини, па ћемо видети шта ће показати истраживање, каже Марополо.Током истраживања стручњаци су тамо приметили да постоје подземне воде.
Зато смо, додаје она, затражили дозволу да истражимо и подземну област. Подземни део је еродиран и направили смо студију како да убудуће интервенишемо да би заштитили свету Едикула и цркву Светог гроба.
Извор: Телеграф.рс
