Данас банкари пакују коверте за свих око 150.000 људи који имају стамбени кредит у Србији. 30. јун је датум када банке „подвлаче црту“, а сада ће она значити и повећање месечне рате за све који су на кредит обезбедили своје стамбено питање. 30. јун је и датум када банке усклађују и тромесечни и шестомесечни еурибор и датум који као такав имамо само два пута годишње – у јуну и у децембру. Рате ће сада у односу на јануар бити веће од 20 до 80 евра.
Еурибор је надомак 4 одсто, а централне банке света не шаљу добре информације. ФЕД очекује још два повећања камата у овој години, до сада га је „слепо“ следила и Европска централна банка и то није добар знак ни за Србију.
Рате на стамбене кредите, наравно, не расту моментално по доношењу одлуке ЕЦБ, већ свака комерцијална банка својим клијентима усклађује досадашње рате са новим у тачно дефинисаним датумима и један од тих датума је управо 30. јун
Шестомесечни еурибор: рате на кредите са шестомесечним еурибором усклађују се само двапут годишње, 30. јуна и 31. децембра.
Тромесечни еурибор: рате се усклађују на свака 3 месеца, а кључни датуми су 31. март, 30. јун, 30. септембар и 31. децембар.
Једномесечни еурибор: рате за те кредите се усклађују сваког месеца.
И оно што сада треба очекивати у ковертама које ће почети да вам стижу већ од понедељка јесте раст камата и рата.
Скок рате за стамбени кредит од 30.000 евра
Сума: 30.000 евра
Рок отплате: 25 година
Kамата на дан узимања кредита: 3,2 одсто
Kамата после 30. јуна: 7,1 одсто
Рата после 1. јануара: 191 евра
Рата после 30. јуна: 214 евра
Скок рате за стамбени кредит од 50.000 евра
Сума: 50.000 евра
Рок отплате: 25 година
Kамата на дан узимања кредита: 3,2 одсто
Kамата после 30. јуна: 7 одсто
Рата после 1. јануара: 314 евра
Рата после 30. јуна: 353 евра
Скок рате за стамбени кредит од 80.000 евра
Сума: 80.000 евра
Рок отплате: 25 година
Kамата на дан узимања кредита: 3,5 одсто
Kамата после 30. јуна: 7,8 одсто
Рата после 1. јануара: 550 евра
Рата после 30. јуна: 608 евра
Kолико ће још расти камате на стамбене кредите
Љубодраг Савић, економиста, истиче да ово, нажалост, неће бити последње повећање камата од стране ЕЦБ ове године.
– Даље повећање би такође могло да буде по 0,25 одсто, јер и ЕЦБ и амерички ФЕД и наша централна банка вагају између две ствари. Једно је да се боре против инфлације најефикаснијим средствима. С обзиром на то да инфлација негде расте, а негде стагнира, у сваком случају не можемо да кажемо да ће имати тенденцију пада. Ако је то тако, онда се све централне банке повећањем цене новца боре се да смање инфлацију, односно да смање тражњу за новцем. Kада се тражња смањи, и инфлација би требало да пада, теоријски – каже Савић.
Савић истиче да то не даје увек очекиване резултате и напомиње да је за већину земаља Европе, па и Србију, инфлација добрим делом увозна.
– Важне су цене енергената, нафте и гаса, с обзиром на то да је европска привреда у великој мери зависна од азијске. Једини начин да се држава бори против тога јесте да повећава цене својих услуга и то је нешто што ће, нажалост, наставити да расте, што није добра вест за оне који имају кредит у еврима. Евентуално би била добра вест када би инфлација стагнирала неко време – каже Савић.
Ипак, Савић има и једну оптимистичну прогнозу која може бити добра и за стамбене кредите.
– Очекујем да ће се тај период од кориговања до кориговања кључних камата мало продужавати. С једне стране, ЕЦБ се бори против инфлације, а са друге стране она гуши производњу, јер висока цена новца значи да ће бити мање послова за људе, па и мање плата, мање новца у буџету тих земаља, тако да је повећање референтних каматних стопа увек контроверзна мера – каже Савић.
Еспресо
