Сваки износ већи од 10 евра, који је неко заборавио да узме са банкомата, мора се пријавити полицији или Канцеларији за изгубљене ствари
Ко жели да подигне готовину на банкомату, може наићи на заборављене новчанице – а у таквим ситуацијама важно је знати како правилно поступити.
Правило за пронађени новац на банкомату
Упркос бројним дигиталним могућностима плаћања, многи и даље користе готовину – а у журби се понекад догоди да неко остави новац у банкомату. Међутим, онај ко га једноставно узме мора рачунати на последице.
Постоје јасна правила о томе колики износ пронађеног новца не морате пријавити. Према објашњењу банке Sparkasse, важи следеће:
„Проналасци до 10 евра у готовини могу се задржати. Износи већи од 10 евра морају се предати у канцеларију за изгубљене ствари (Fundbüro).“
Ако се у року од шест месеци нико не јави да потражује новац, можете га задржати, преноси Fenix.
Право на награду за проналазак
У супротном, имате право на награду за проналазак, што је уређено чланом 971 Грађанског законика (БГБ):
„Налазач може од особе овлашћене за преузимање захтевати награду. Награда за налазача износи пет одсто од вредности ствари до 500 евра, а три одсто од преостале вредности изнад тога; за животиње три одсто.”
Казне ако прекршите правило
Према Кривичном законику (параграф 246 СтГБ), онај ко пронађени новац у вредности већој од 10 евра не пријави, чини кривично дело. Последица може бити новчана казна или чак затворска казна до три године, ако закон не предвиђа тежу санкцију.
Зато, ако пронађете готовину на банкомату која прелази наведени износ, предајте је најближој полицијској станици, канцеларији за изгубљене ствари или другој надлежној институцији. Задржавање пронађеног новца може имати озбиљне правне последице.
Савет стручњака
Ако нисте сигурни шта да урадите, најбоље је једноставно сачекати.
„Сачекајте да банкомат сам повуче новац назад – то се обично догоди након 30 секунди. Аутомат бележи да новац није преузет и враћа износ назад на рачун,“ наводе стручњаци.
Дакле – не узимајте заборављене новчанице, јер иако изгледа као ситница, закон то третира веома озбиљно.
Ало.рс
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: Убризгавао 18 година змјски отров па створио најјачи противотров!
Американац Тим Фрид је самом себи 18 година убризгавао змијски отров, што је довело до стварања противотрова широког спектра, рекли су научници. …
Сада његова крв , Тим Фриедеа сада помаже у стварању универзалног противотрова за оспасне смртносне змије!
Његов имуни систем, изложен више од 700 пута отровима преко 200 уједа кобри, мамбе, таипана и крајтова, развио је изузетно јаке антитела.
Тестирања на животињама показала су да та антитела могу да заштите од смртоносних доза отрова чак 13 од 19 најопаснијих елапидних змија – породице змија чији отров делује на нервни систем и изазива парализу и гушење.
Иако је на почетку желео само да заштити себе као љубитеља змија, Фрид је преживео озбиљан инцидент са два уједа кобри који су га довели у кому.
„Нисам желео да умрем. Нисам желео да изгубим прст. Нисам желео да пропустим посао“, изјавио је Фрид у разговору за ББЦ.
Ипак, после тог искуства није одустао, већ је наставио своју мисију: „Постало је то начин живота. Гурао сам колико сам могао – за људе који су 8.000 миља далеко од мене и умиру због уједа змије.“
Своју мисију је посветио развоју бољег лека за људе широм света.
Компанија Центиваx, под вођством др Џејкоба Гленвила, узела је узорке његове крви и издвојила две широко неутрализујуће антитела која делују на читаве класе неуротоксина. У комбинацији са трећим леком, створен је коктел који би могао да послужи као универзални противотров за елапидне змије.
Следећи циљ је стварање противотрова и за другу велику групу змија – випере – чији отров претежно напада крв, као и за цитотоксине који уништавају ткиво. Научници верују да би у наредних 10–15 година могли развити универзални лек који покрива све главне класе змијског отрова.
Професор Питер Квонг (Петер Кwонг) са Универзитета Колумбија сматра да ћемо у наредних 10 до 15 година имати ефикасан третман за сваку од тих класа. „Антитела из Тимове крви су заиста изузетна – његов имуни систем је научио да препознаје веома широк спектар отрова.“
Коначни циљ истраживача је да се развије један универзални противотров, или евентуално две ињекције – једна за елапиде, а друга за випере – које би могле брзо и ефикасно да се примене у хитним ситуацијама, без потребе за прецизним одређивањем врсте змије.
Професор Ницк Цасеwелл са Ливерпоол Сцхоол оф Тропицал Медицине, који води Центар за истраживање змијских уједа, сматра да су резултати „нови и обећавајући“, али упозорава да је пред научницима још дуг пут тестирања пре него што се лек примени на људима.
Иако је пред тимом још много посла и тестирања, стручњаци овај напредак сматрају „прекретницом“ у борби против смртоносних уједа змија.
Досадашњи противотрови морају да буду прецизно усклађени са врстом змије, што отежава лечење, нарочито у сиромашним земљама где змијски уједи годишње убију и до 140.000 људи, док стотине хиљада остају са тешким инвалидитетом.
Извор:Занимљивостидана.цом
