У православном календару, то је дан посвећен Светој великомученици Марини, али у народу је позната као Огњена Марија, и повезује се са ватром, громовима и страховитим временским непогодама.
Огњена Марија се у народу не слави као крсна слава, али се обележава уз строга правила понашања.
Строге забране
Ништа се не ради! Забрањени су сви ручни радови: не пере се, не кува, не пере веш, не ради се на њиви. Верује се да би се у супротном могла „изазвати ватра“, гром или нека несрећа.
Посебно је опасно пратити време и облаке, јер се сматра да Огњена Марија „шета по небу“ и дели казне.
Не сме се палити ватра, сем ако је неопходно — ватра је симбол Огњене Марије.
Она је и заштитница од муња, громова и пожара – у народним представама Огњена Марија је сестра Светог Илије (Громовника) и светица која кажњава грешне.
Такође, штити и од женских болести – посебно се моле жене за заштиту од болести, неплодности, али и да порођај прође безбедно.
Змија и других опасности у летњем периоду.
Обичаји у Србији
Не иде се у посету, нарочито жене женама.
У неким крајевима, жене пале свеће у цркви и домаћинству „против ватре“.
У селима које су погођене пожарима, обичај је био да се на овај дан посебно моли, пости и не ради ништа од „огњених послова“.
Постоје бројне приче у којима Огњена Марија кажњава оне који не поштују њен празник. У тим причама, жене које раде иглом, везу, кувају или пеку хлеб добијају казне у виду ватре у кући, грома, болести, или чак смрти у породици.
У Пчињском крају, жене обавезно одлазе у цркву, не носе украсе и не шминкају се – у знак покајања. Верује се да ако се огрешиш о Огњену Марију, следи „ватра у телу“ – обично као облик болести.
У селима Западне Србије и Херцеговине се каже: „Беж’ од посла к’о од Огњене Марије“ – и значи, не ради ништа тога дана.
БОНУС ВИДЕО:
