Пољопривредно земљиште последњих година тихо је ушло у фокус глобалних инвеститора. У САД, али и широм света, најбогатији појединци све чешће купују плодну земљу не само као основу за производњу хране, већ и као посебну инвестициону класу – заштиту од инфлације, геополитичких ризика и волатилности финансијских тржишта.
Српски богаташи можда не могу да се пореде са америчким, али једно је сигурно – на плодну земљу ни они нису имуни. Напротив. Још пре 25 година, након промена 2000, кренули су у походе. Тада је почела концентрација земљишта у Србији кроз талас приватизација и реструктурирања некадашњих пољопривредних комбината.
Колико коштају њиве у Србији?
Према званичним подацима Републичког геодетског завода (РГЗ), просечна цена хектара њиве у Србији у првој половини 2025. године износила је око 8.550 евра, уз екстремне распоне – од испод 300 до преко 80.000 евра по хектару.
Војводина је убедљиво најскупља: у Јужнобачком округу просечна цена прелази 15.000 евра, док се у појединим општинама, попут Новог Сада, приближава и 20.000 евра по хектару. У централној Србији цене су знатно ниже и крећу се око 2.500 до 3.000 евра.
МК Агрицултуре, у саставу МК групе, како се наводи на сајту, обухвата компаније које се баве ратарством, говедарством, производњом и прерадом поврћа и воћа и виноградарством, а остварују приносе на 10.500 хектара које обрађују.
Регистар који не даје потпуну слику
С друге стране, занимљиво је да званични подаци које је Блоомберг Адриа добила од Министарства пољопривреде показују нешто другачију слику највећих земљопоседника. Према информацијама из Регистра пољопривредних газдинстава (РПГ), којим управља управо ово министарство, десет правних лица са највећим пријављеним површинама у Србији има укупно око 64.700 хектара.
Како наводе, на врху листе налази се компанија Ал Дахра Србија са 14.583 хектара, на другом месту је ЈП “Војводинашуме” са 13.390 хектара, које би требало изузети са овог списка јер се ради о јавном предузећу, а и претежно располаже шумским, а не обрадивим земљиштем.
На следећој позицији је ПИК-Бечеј, иначе компанија под окриљем МК Холдинга, са 8.509 хектара, а следе је компаније Стари Тамиш, Свети Никола, Алмеx, Митросрем, као и више фирми из система Делта аграра и Матијевић аграра, али са по око 7.400 и 3.600 хектара.
Како су објаснили у Министарству пољопривреде, упис у Регистар пољопривредних газдинстава није обавезан.
“Правна лица пријављују само оне површине на којима активно обављају пољопривредну производњу, док земљиште које поседују, али не користе или користе на другачији начин, не мора бити обухваћено.”
То је разлог зашто првих десет компанија са листе РПГ не одражавају стварну концентрацију власништва над земљиштем у Србији.
За разлику од америчких милијардера, који земљу често купују као дугорочну инвестицију, у Србији се пољопривредно земљиште и даље доминантно користи као производни ресурс, а не као финансијски инструмент. Ипак, раст цена пољопривредног земљишта указује на то да се перцепција полако мења.
Цене пољопривредног земљишта у Србији су од почетка 2000-их порасле између осам и десет пута. Простран каже да сада најплоднија земља, углавном у Војводини, кошта у просеку од 25.000 до 30.000 евра.
Ситуација у региону
С друге стране, према Еуростату, хектар земљишта у Хрватској кошта око 6.000 евра, у Мађарској такође око 6.000 евра, док је у Румунији скупље – 8.700 евра. Словенија и Аустрија знатно одскачу са ценама јер је у тим земљама хектар 28.000 евра, односно 37.600 евра.
- Најбоље пољопривредне површине у Србији су углавном већ продате – и то по ценама које су, гледано из данашње перспективе, биле изузетно ниске – каже Простран и додаје да се сада купопродаја тог квалитетног земљишта углавном обавља међу постојећим власницима.
Иначе, пољопривредног земљишта је све мање. Према подацима Пописа пољопривреде из 2023. године, наводи Простран, Србија располаже са 4.073.703 хектара земљишта. Када се изузме шумско земљиште, које заузима око 504.104 хектара, преостали део потпада под категорију пољопривредног земљишта.
(24седам)
БОНУС ВИДЕО:
