У многим крајевима Србије, верује се да управо ноћ пред Видовдан „отвара очи“, да тада можемо наслутити будућност, призвати срећу, исцелити очи – и духовно и телесно. Та ноћ, кажу стари, „није обична“ – то је ноћ када видиш оно што се не види.
Најважнији симбол овог дана јесте видовчица – биљка сићушног, али прелепог црвеног цвета (у неким крајевима и модрог), за коју се верује да има моћ да ојача вид и отвори унутрашње спознаје. Народна имена за њу су видић, видичњак, видова трава, видичица…
У Шумадији и другим крајевима постоји обичај да девојке у зору 27. јуна, пре него што сунце изађе, оду у природу и беру ову биљку.
Након брања, видовчица се потапа у воду и оставља да преноћи. Ујутру се том водом умивају сви укућани, уз веровање:
„Ко се овом водом умије, очи му никад неће замаглити.“
Видовданска вода и умивање
Како се припрема?
У земљану посуду сипа се свежа бунарска или изворска вода. У њу се стави видовчица, гранчица босиљка и по жељи мало рузмарина. Оставља се на прозору или дворишту да преноћи под ведрим небом.
Како се користи?
Ујутру се сви укућани умивају редом – од најстаријег до најмлађег, а труднице последње, да би им порођај био лак.
Ова вода се такође може посипати по угловима куће и дворишту – за прочишћење и заштиту дома.
Молитва и бајалица пред спавање
У народном предању постоји молитва коју неудате девојке изговарају пред спавање, стављајући струк видове траве под јастук, верујући да ће им се у сну јавити суђени:
„Свети Виде невиђени, дођи драги, суђени, дођи ноћас у мој сан, дођи на мој први састанак.“
Ова бајалица се шапатом изговара без сведока, у тишини собе.
“Види, Видо, како плетем” – почетак ручних радова
Ујутру, након умивања, девојке и жене узимају конац, иглу или вретено и почињу да плету, везу или шију, говорећи:
„Види, Видо, како плетем! Видовчице, по богу сестрице – што очима ја видела, то рукама и створила!“
Верује се да овим чином призивају вештину, благостање и мир у будућем дому.
Изношење ствари да се ‘проветре’
У многим крајевима обичај налаже да се на дан пред Видовдан из куће изнесу:
све црвене ствари (мараме, каишеви, делови народне ношње) – да се „ослободе злих сила“
кесе с новцем – да „угледају светло“ и донесу финансијску плодност
папири, облигације, тапије – да се „проветре“ и не изгуби вредност
Чак се и старе слике и иконе износе да на сунцу „оснаже светлост“, јер се верује да оно што види сунце – не може да иструли, замрачи ни нестане.
Вече ћутања и унутрашњег смираја
Од заласка сунца 27. јуна, па до сванућа Видовдана, препоручује се пост, тишина и духовна сабраност. У многим домовима пали се једна свећа, обично на прозору, и не гаси се до зоре.
Говори се тихо, не пева се, не псује, не улази се у свађе. Народ верује да у то време:
„Душе страдалника Косова шетају кроз ноћ и слушају срца живих.“
Пророчки снови – шта доносе и како их тумачити
Верује се да су снови ноћ уочи Видовдана пророчки. Људи који посте, ћуте и моле се имају највеће шансе да сањају оно што им је судбински намењено.
Симбол у сну – Народно значење
Вода чиста вода – здравље и благодат; мутна – препреке
Птица ако слети на раме – стиже љубав
Дрен дуг живот, снага
Босиљак срећан брак, весеље у кући
Очи отворене – просветљење; затворене – нека истина вам измиче
Снови се не препричавају до краја Видовдана, јер се верује да ће се „расути и заборавити“.
Храна и пост
На дан пред Видовдан многи посте на води или уз веома скромну трпезу – без меса, млека и масноће. Припрема се само једноставно јело, често од жита, проса, коприве или грашка.
Не пије се алкохол. Храна се дели са сиромашнима и комшијама, уз изреку:
„Данас све очи гледају – и небеске и људске.“
Шта НЕ треба радити дан пред Видовдан
Не треба косити, орати, сећи дрва или галамити.
Не изговарају се тешке речи, посебно не на децу.
Не спаљују се траве ни ђубре – да се „не задими година“.
Не креће се на пут ако није неопходно – дан је за мир.
Заштита дома: босиљак и видовка
Вече пред Видовдан, узима се струк босиљка и видове траве, везују се црвеном вуницом и каче изнад улазних врата. Верује се да штите кућу од злих очију, болести и оговарања.
У неким местима, ако тада загрми, домаћин три пута изговори:
„Тресни, громе, па отерај зло до Роме.“
Духовни смисао вечери пред Видовдан
Ова ноћ у народној свести није само увертира у дан Косова, већ духовни праг године. Верује се да тада Бог „шапће“, а човек може да га чује – ако умири срце.
То је ноћ у којој се не виче, не галами, не трчи, јер истина долази полако, тихо, с ветром и росом. У таквој тишини, кажу, душа види оно што данима не успева да сагледа.
Ноћ када се снови записују у небо
Дан пред Видовдан, према српском народном веровању, није само време за бајалице и обичаје – то је духовни тренутак народа, време када се гледа дубоко у себе, када се природа отвара, снови говоре, а биљке добијају моћ.
Ко поштује овај дан, верује се, добиће бистрину вида, чистоћу душе и путоказ за оно што долази, пише портал Она.
