Колико је то често у Србији и каква је процедура за његово повлачење као и колико је распрострањена куповина фалсификованих лекова на интернету, за РТС је говорио Павле Зелић из Агенције за лекове и медицинска средства Србије.Павле Зелић наводи да се повлачење лека са тржишта догоди једном годишње, али да постоје земље у којима прође и више година до такве ситуације.
„Лекови пролазе ригорозне провере пре него што дођу на тржиште, али се прате и њихове нежељене реакције. Када се деси да после неког одређеног времена дође до ризика за поједини лек, тада можемо донети одлуку о повлачењу. Пре свега нам је битна безбедност пацијената“, наводи Зелић.
Повлачење лека са тржишта је плод нових обимних студија које дају нова сазнања о старим лековима и указују на смањеност бенефита за пацијенте.
Лек „прогестерон депо“ последњи је лек повучен са српског тржишта.
„После низа година и проучавања показало се да једноставно не задовољава оне критеријуме који су нам неопходни. То су квалитет, ефикасност и безбедност. Наравно, нема угрожавања пацијената у овом случају и ми смо били врло јасни да искомуницирамо специфичној категорији пацијената, трудницама”, нагласио је Зелић.
Повлачење одређеног лека са тржишта је дуготрајан процес, али понекад он може и брзо да се деси, док је у распрострањеној конзумацији.
„Модерно схватање фармације и безбедност лекова нам указују на то да нам и најмањи ризик тражи да заштитимо пацијенте, али нема ту неких драматичних догађаја. То су заиста неке, најчешће и мале разлике између онога што смо сматрали раније и онога што видимо сада“, рекао је Зелић.
Смањен број пријава нежељених реакција на лекове
Од почетка године пријављене су 964 нежењене реакције на лекове, што је смањено у односу на прошлогодишње 1.173.
„Једино је у периоду пандемије и непосредно након ње број нежењених реакција био већи, али углавном су били везани за период након имунизације“, нагласио је Зелић.
Зелић потврђује податак да је скоро сваки други лек који се купи на интернету фалсификат и истиче висок ризик његове куповине.
„Сваки десети лек на свету је лажан и то је велико упозорење свим грађанима Србије. Никако не набављајте лекове преко интернета. У земљама Африке, Југоисточне Азије, Јужне Америке, трећина тржишта лекова је практично фалсификат“, истакао је Зелић.
У Србији је тај постотак знатно мањи, али и даље постоји распрострањена куповина.
Дневник/РТС
