Према новом тумачењу Министарства финансија, сваки дигитални бакшиш се третира као опорезив приход, а запослени у угоститељству сада сами морају да пријаве и плате порез на овакве трансакције.
Све више угоститеља у Србији користи дигиталне платформе за примање напојница, али ново тумачење Министарства финансија доноси преокрет, свака дигитална напојница сматра се опорезивим приходом.
Наиме, ако запослени у ресторану, кафићу или хотелу прими напојницу путем апликације и платне картице, тај приход улази у категорију „других прихода“ по Закону о порезу на доходак грађана.
Пошто новац долази директно од госта (физичког лица), а не од послодавца, запослени је сам одговоран за обрачун и плаћање пореза, без посредовања фирме.
Како функционише систем?
Гост скенира персонализовани QR код запосленог и оставља напојницу путем апликације или ПОС терминала.
Новац иде директно на рачун радника, док платформа задржава провизију. Угоститељ нема увид у трансакцију.
Запослени који добије напојницу мора у року од 30 дана да поднесе пореску пријаву (образац PP ОПО) и плати 20% пореза на опорезиву основицу (након умањења за нормиране трошкове од 20%).
На пример: Ако конобар прими 1.000 динара, 200 се одбија као трошак, а на преосталих 800 динара плаћа се 160 динара пореза.
Закон дозвољава и ангажовање пуномоћника (рецимо рачуновође) који може у име радника поднети пријаву и извршити уплату.
Сама платформа нема пореске обавезе за износе напојница, јер не рукује тим средствима, али плаћа порез на остварену провизију.
Министарство истиче да начин исплате, било QR кодом или преко терминала, не мења порески статус напојнице. Она остаје приход физичког лица и подлеже опорезивању.
Иако се не уводи нови закон, ова пракса представља корак ка потпуној дигитализацији пореског система и сигнал је да ће се микроприходи све пажљивије пратити.
Стручњаци очекују да ће се у будућности развијати софтвери који аутоматски израчунавају и плаћају порез на дигиталне напојнице.
(М.А./ЕУправо zato/biznis.rs)
