Као резултат топљења леда у поларним регионима услед климатских промена, ниво мора расте.
Према извештају групе научника објављеном у специјализованом часопису Nature, многе студије о опасности од поплава систематски потцењују тренутне процене нивоа приобалног мора. Просечан ниво мора је тренутно 24–27 центиметара виши од оног који предвиђају два уобичајено коришћена модела Земље. У неким регионима, ниво је чак и неколико метара виши.
Према тиму који предводе Катарина Зегер и Филип Миндерхауд са Универзитета и истраживачког центра Вагенинген (WUR) у Холандији, пораст нивоа мора од једног метра могао би да утиче на чак 132 милиона људи широм света.
Коришћени модели имају недостатке
Око 90 одсто од 385 прегледаних студија, спроведених између 2009. и 2025. године, користило је Земљине моделе који су израчунавали ниво приобалног мора на основу гравитације и Земљине ротације. „У стварности, на ниво мора утичу и други фактори, као што су ветар, океанске струје, температура воде и салинитет“, објаснио је Миндерхауд.
Рекао је да је пре десет година у Вијетнаму видео да су нека подручја у делти Меконга већ била поплављена, иако су процене засноване на таквим Земљиним моделима сугерисале да би требало да буду поплављена тек са порастом нивоа мора од 1,5 до 2 метра.
Приликом анализе сателитских података о надморској висини копна, нулта надморска висина се често узима као ниво мора. Међутим, како истичу Зегер и Миндерхауд, то доводи до значајних нетачности. Према њиховим прорачунима, просечан глобални ниво мора је 27 центиметара виши него што је претпостављено моделом EGM96; у екстремним случајевима, модел потцењује ниво мора за 5,5–7,6 метара на неким местима. Новији модел EGM2008 потцењује ниво мора за 24 центиметра у просеку на глобалном нивоу, а за 2,8–3,4 метра у екстремним случајевима.
Само једна студија садржи потпуно тачне прорачуне
Екстремни случајеви настају првенствено када је премало мерења на лицу места доступно за прорачуне модела. Штавише, надморска висина копна и локални ниво мора мере се различитим сателитима и често у односу на различите вертикалне референтне површине. Ово може да искомпликује спајање података.
Чак и у студијама које су користиле специфична мерења нивоа мора, већина научника се мучила да правилно упореди податке о нивоу приобалног мора са подацима о надморској висини копна. Заправо, Зегер и Миндерхауд су пронашли само једну студију у којој су сви прорачуни за поређење података о надморској висини копна и нивоу мора извршени исправно.
Нивои мора за острва југоисточне Азије и Тихог океана су знатно потцењени.
Према извештају, модели Земље које су развили научници из земаља северне хемисфере знатно су тачнији за Европу и Северну Америку него за земље на јужној хемисфери. Подаци о нивоу мора су најозбиљније потцењени за острвске државе југоисточне Азије и индо-пацифички регион, дом многих равних атола.
„За Немачку, где се у већини случајева могу користити званична, квалитетна мерења, ово питање је мање хитно“, објаснио је Габријел Давид са Техничког универзитета у Брауншвајгу. Он није био укључен у студију.
Према Дејвиду, у земљама глобалног Југа, сателитски подаци су често једина доступна основа. „Мале острвске државе попут Малдива, са популацијом од само неколико стотина хиљада, једноставно немају образовање, особље или инфраструктуру потребну за спровођење сопствених високопрецизних, квалитетних мерења нивоа мора, као што је уобичајено у Европи.“
Према новој анализи, просечан пораст нивоа мора од једног метра могао би да утиче на између 24 милиона и 47 милиона људи само у југоисточној Азији и између 77 милиона и 132 милиона људи широм света. Раније су истраживачи закључили да би пораст нивоа мора од једног метра могао да утиче на између 34 милиона и 49 милиона људи широм света.
БОНУС ВИДЕО:
