Увођење регенеративне пољопривреде доноси промене за српске пољопривреднике, укључујући нове мере за произвођаче млека и подршку одрживим праксама.
Увођење регенеративне пољопривреде у законодавни оквир једна је од кључних новина Стратегије пољопривреде и руралног развоја за период 2026-2034 и први корак ка преласку на одрживе методе очувања земљишта. Тиме је усвојена и једна од кључних препорука Сиве књиге, а наредни корак за који ће се НАЛЕД залагати јесте обезбеђивање директне подршке произвођачима, укључујући инвестиционе подстицаје за набавку опреме, саопштено је на седници НАЛЕД-овог Савеза за храну и пољопривреду.
Нацрт Стратегије налази се у фази јавне расправе која је отворена до 30. марта, а међу осталим мерама издвајају се модернизација пијаца, увођење електронског регистра подстицаја, формирање јединствене књиге поља и увођење премија за млеко по квалитету.
- Прехрамбени суверенитет је кључно питање стабилности сваке државе, посебно у условима поремећаја на глобалном тржишту хране и климатских промена. Србија има капацитете да обезбеди храну из сопствене производње, што у кризним временима представља наш најважнији ослонац. Подржавамо мале и средње произвођаче и задруге, али и велике извознике који доприносе конкурентности наше привреде. Кроз мере дефинисане Законом о подстицајима радимо на повећању продуктивности и одрживом развоју, уз унапређење тржишта и јаче повезивање пољопривреде и туризма у руралним подручјима – рекла је државна секретарка у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Стана Божовић.
Пољопривреда представља један од кључних стубова српске привреде, са више од пола милиона запослених и годишњим извозом од око пет милијарди евра. Ипак, суочавање са деградацијом земљишта, растом емисија ЦО₂ и све строжим захтевима европске зелене агенде указује да тренутни модел производње више није одржив.
- Уз подршку Владе Шведске спровели смо анализу домаћег ланца вредности од њиве до трпезе, која је показала да више од 50% емисија угљен-диоксида потиче из примарне производње. Истовремено, примери из праксе потврђују да произвођачи који примењују принципе регенеративне пољопривреде већ пет до десет година остварују значајно повећање органске материје у земљишту, побољшање његовог квалитета и заустављање даље деградације. Посебно је важно да се већ у првој години примене ових пракси емисије ЦО₂ на пољопривредном земљишту смањују за 50 до 60% – навео је директор Одељења за одрживи развој у НАЛЕД-у Слободан Крстовић.
Он је додао да је, уз подршку Владе Шведске у плану је реализација пилот пројеката регенеративних биодистрикта који ће окупити произвођаче, експерте, истраживаче и компаније и да је зато од великог значаја што је ресорно министарство усвојило предлог НАЛЕД-а да се регенеративна пољопривреда законски препозна, али да су потребни и додатни подстицаји, како би се повећао број произвођача у Србији који примењују одрживе праксе.
Представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде представили су овом приликом члановима НАЛЕД-овог Савеза за храну и пољопривреде и друге новине које се налазе у њиховом ресору, као што су нацрти закона о безбедности хране и заштити биља.
Значајна измена је и издвајање области хране за животиње из Закона о безбедности хране, која ће бити уређена посебним прописом у складу са потребом за јаснијом регулативом и бољом применом. Усвајањем тог закона и подзаконских аката, Србија ће у потпуности ускладити своје прописе са ЕУ регулативом.
БОНУС ВИДЕО:
