Грађани Србије добили су важне информације у вези са пријавом нелегализованих објеката. Нови прописи доносе јасна правила о процедури легализације, потребној документацији и висини накнада. Циљ државе је да већина објеката буде уписана на стварне власнике, док ће нелегалне градње у заштићеним зонама бити уклоњене или уписане као својина Републике Србије.
Закон јасно дефинише које непокретности не могу да се легализују. То су објекти изграђени у зонама заштите, природним, културним или водним, као и у појасу експропријације аутопутева и брзих саобраћајница. Такође, легализацији не подлежу објекти подигнути на приватном земљишту другог лица, као ни они изграђени на јавним површинама, у националним парковима и заштићеним подручјима, јер они аутоматски прелазе у власништво државе.
Ново законско решење односи се на објекте који се налазе на грађевинском земљишту и који су евидентирани на сателитским снимцима у државној бази. Легализација се односи на објекте са привременом грађевинском дозволом издатом пре 13. маја 2003. године, као и на објекте без дозволе који су завршени до дана ступања закона на снагу. Накнада за легализацију биће у распону од 100 до 1.000 евра, у зависности од врсте и површине објекта, док ће помоћни и економски објекти до 500 квадрата бити ослобођени плаћања, као део социјалне и демографске политике.
За остале објекте накнада ће се плаћати по висини доприноса за уређење грађевинског земљишта, исто као код редовне грађевинске дозволе. Закон такође наглашава да држава не преузима одговорност за безбедност и функционалност објекта који се накнадно уписује у катастар.
Пријава објекта подноси се електронски преко дигиталне платформе Агенције за просторно планирање и урбанизам РГЗ-а. Потребни подаци укључују ЈМБГ подносиоца, број катастарске парцеле или адресу објекта, основне информације о објекту, укључујући локацију на мапи, тип, површину, спратност, посебне делове и фотографију, док се за станове тражи доказ о власништву, као што су уговор, наследно решење или решење о додели.
Посебна пажња посвећена је социјално осетљивим групама и онима који заиста живе у објекту. Право на приоритет и посебне олакшице имају власници чија је то једина некретнина, самохрани родитељи, примаоци социјалне помоћи, сеоска домаћинства, борци и породице са троје и више деце. Ове мере део су начела „свој на своме“, чији је циљ да грађанима омогуће да правно уреде своју имовину и да је користе кроз продају, наследство, хипотеку или прикључење на комуналну инфраструктуру.
Званичан почетак пријављивања објеката за легализацију предвиђен је за 8. децембар.
(Курир/24Седам)
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: ОВО ЈЕ НАЈЈЕДНОСТАВНИЈИ ЛЕК ПРОТИВ ПРЕХЛАДЕ
Доласком зиме и хладнијег времена, многи се сусрећу са респираторним тегобама попут запушеног носа, кашља, гребања у грлу и отежаног дисања.
У сезони прехлада и вирусних инфекција, природна инхалација представља једноставан и делотворан начин ублажавања симптома, нарочито код проблема са синусима и носом.
Удисање топле паре помаже у разређивању слузи, олакшава њено избацивање и смањује оток слузокоже носа и синуса. Осим тога, топла пара побољшава циркулацију у дисајним путевима, што додатно олакшава дисање. Ефекат инхалације може се појачати додавањем природних састојака као што су камилица, со или етерична уља.
За ову методу није потребна посебна опрема, а поступак се лако може обавити код куће.
Потребни састојци:
1 до 2 литре куване воде
1 кашичица морске или кухињске соли
По жељи: кесица камилице или сушени цветови, неколико капи еукалиптусовог или ментиног етеричног уља, листови жалфије или ловораПоступак:
Воду загрејати до кључања и сипати је у стабилну посуду;
Додати одабране природне састојке;
Нагнути се изнад посуде, држећи лице на удаљености од око 30 центиметара;
Прекрити главу пешкиром како би пара остала концентрисана.
Удисати пару кроз нос и уста 5 до 10 минута.
Након инхалације остати у топлом простору најмање 15 минута и по потреби пажљиво изувати нос.
Овај метод помаже код вирусних инфекција, блажих облика синуситиса, алергијског ринитиса, као и код сувог ваздуха који надражује носну слузокожу. Инхалација се може користити једном до два пута дневно док трају симптоми.Иако је природна инхалација генерално сигурна, потребно је придржавати се основних правила:
Пара не сме да буде превише врела како би се избегле опекотине.
Малу децу не треба инхалирати без савета доктора.
Особе са хроничним респираторним болестима, попут астме или хроничног бронхитиса, треба да се консултују са лекаром пре примене инхалације.
Поред инхалације, препоручује се и унос топлих напитака, попут чаја од жалфије, менте или ђумбира, овлаживање просторије и коришћење физиолошког раствора за испирање носа. Све ове мере могу значајно смањити запушеност и убрзати опоравак.
