УСЛОВ за старосну пензију за осигуранике жене мења се од 1. јануара наредне године, тако да ће осигуранице остварити право уколико имају 64 године живота и најмање 15 година стажа осигурања.
Како је предвиђено Законом о пензијском и инвалидском осигурању основни услов за старосну пензију је најмање 15 година стажа осигурања и 65 година живота. За осигуранике жене предвиђене су прелазне одредбе по којима се сваке године подиже граница година живота као услов за пензију. Старосна граница за жене ће се постепено подизати све до 2032. године, када је предвиђено уједначавање услова за старосну пензију за оба пола – 65 година живота и минимум 15 година стажа осигурања.
У 2025. години осигураница жена која подноси захтев за старосну пензију мора имати навршених 63 године и 10 месеци живота и најмање 15 година стажа. Први дан 2026. године донеће нове услове, па ће осигураницама за старосну пензију бити потребно 64 године живота. Овај услов односи се на све категорије осигураника, што значи на категорију запослених, самосталних делатности и пољопривредних осигураника жена.
Постоји и могућност остваривања права на старосну пензију и по основу 45 година стажа осигурања, за оба пола, без обзира на године живота.
Закон, поред старосне, предвиђа и превремену старосну пензију. Институт превремене старосне пензије омогућава да осигураник оде у пензију раније, уз испуњење услова у погледу дужег укупног стажа осигурања. Од 2024. године ови услови су усклађени за оба пола: право на превремену старосну пензију стиче се уз најмање 40 година стажа осигурања и најмање 60 година живота. Ово право се остварује уз трајно умањење месечног износа пензије за 0,34% за сваки месец ранијег остваривања права у односу на старосну границу за редовну пензију, а максимално умањење не може прећи 20,4 процента. Осигураници који испуњавају овај услов могу да бирају да ли ће поднети захтев за превремену пензију уз умањење или ће сачекати испуњење услова за старосну пензију без умањења.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: ОТКРИВЕНА НОВА ВРСТА ПЧЕЛА СА РОГОВИМА
Аустралијски научници открили су нову врсту домац́е пчеле са сиц́ушним роговима, којој су дали прикладно „паклено“ име Луцифер пчела.
Би-Би-Си наводи да су врсту Megachile Lucifer открили истраживачи док су посматрали ретку дивљу биљку која расте искључиво у Бремерским планинама у региону Голдфилдс (Златна поља) Западне Аустралије, на око 470 километара источно од Перта.
„Карактеристични мали рогови“ присутни су само код женки, према речима водећег истраживача др Кита Прендергаста са Универзитета Кертин.
Они би могли да се користе за одбрану, сакупљање полена и нектара или за сакупљање материјала попут смоле за изградњу гнезда.
„Женка је имала ове невероватне мале рогове на лицу“, рекао је др Прендергаст. „Када сам писао опис нове врсте, гледао сам Нетфликсову серију Луцифер у то време и име је савршено одговарало. Поред тога, велики сам обожавалац лика, тако да није било сумње.“
Име Луцифер, које на латинском значи „носилац светлости“, такође симболизује потребу да се светло упери ка већој заштити и истраживању аустралијских пчела, рекла је она, и боље разумевање начина опрашивања угрожених биљака.
У хришћанској теологији, Луцифер се често поистовећује са палим анђелом који се побунио против Бога и због своје ароганције је избачен из раја. Иако латинско име Луцифер првобитно значи „носилац светлости“ и односило се на јутарњу звезду (Венеру), касније је постало симбол Сатане у библијској и теолошкој традицији.
Студија, објављена у часопису „Journal of Hymenoptera Research“ позива власти да званично прогласе подручје где су пронађене нове врсте пчела и ретка дивља биљка заштићеним подручјем како би се спречило крчење шума и уништавање станишта.
„Пошто су нова врста и угрожена биљка пронађене на истом малом подручју, обе би могле бити угрожене деградацијом станишта и претњама попут климатских промена“, упозорила је др Прендергаст.
Додала је да многе рударске компаније чак ни не узимају у обзир домаће пчеле у својим проценама утицаја на животну средину.
„Као резултат тога, можда губимо неоткривене врсте, укључујући и оне које играју кључну улогу у очувању угрожених биљака и екосистема. Ако не знамо које пчеле постоје и од којих биљака зависе, могли бисмо изгубити обе пре него што их уопште упознамо“, закључила је она.
