ОД 1. ЈАНУАРА ВЕЋЕ ПЛАТЕ, МИНИМАЛАЦ И ПЕНЗИЈЕ Данас стартује е-боловање, а ево које још НОВИНЕ ДОНОСИ 2026. ГОДИНА

Link kopiran u privremenu memoriju!

У Србији ће од данас бити повећане плате у јавном сектору као и минималац, пензионерима ће у јануару бити исплаћене прве пензије повећане за 12,2 одсто, а почиње и примена Закона о еБоловању, као и обавеза издавања електронских обвезница за поједине категорије фирми.

Када је реч о платама, примања запослених у јавном сектору биће повећана за 5,1 одсто, а минимална зарада за 10,1 одсто.

Такође, од данас почиње и опорезивање увоза производа у ЕУ са високом емисијом угљен диоксида, а Србија истовремено креће са наплатом националног пореза у износу од четири евра по тони чиме се смањује обавеза увозника у ЕУ и спречава двоструко опорезивање истих емисија.

Ово су најзначајне новине у домаћој економији које доноси нова 2026. година.

Минималац је 2025. први пут повећан од 1. јануара, затим од октобра а са најновијим повећањем које стартује од јануара 2026. године минимална цена рада, без пореза и доприноса, износиће 371 динар по радном сату, па ће просечна минимална нето зарада за просечан месечни фонд од 174 радна сата износити 64.554.

У 2026. биће повећан неопорезиви износ зараде и то са 28.423 динара на 34.221 динар.

Осим радника, већа примања следују и пензионерима и добиће их почев од 5. јануара када почиње исплата децембарских пензија увећаних за 12,2 одсто.

Са овом повишицом просечна децембарска пензија биће за око 6.180 динара већа од новембарске и износиће око 56.838 динара. Ово није једина новина у 2026. када је реч о пензијама, јер ће у новој години важити и нови услови за пензионисање жена. Њима ће, сходно одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, за одлазак у пензију бити неопходне 64 године живота и најмање 15 година стажа осигурања. Услови за пензионисање мушкараца остају исти, 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.

Такође, 1. јануара почиње примена Закона о е боловању, према коме су послодавци обавезни да се најкасније до тог датума региструју и приступе систему, како би могли да примају и обрађују документацију електронским путем.

Како је раније објаснио директор Канцеларије за ИТ и еУправу Михаило Јовановић систем е боловање омогућиће да изабрани лекар у систему, од 1. јануара изда електронску дознаку о чему ће послодавци бити благовремено обавештени електронским путем. На овај начин укида се потреба за достављањем папирних докумената.

Ова новина ће за запослене значити још један одлазак мање на шалтере а предности за здравствени систем се огледају у смањењу административног оптерећења, елиминацији дуплих уноса и смањењу грешака које настају ручним попуњавањем података о боловањима. Систем ће наставити да се усавршава па ће се од 1. априла 2026. године примењивати дигитализован систем продужавања боловања после 30 дана.Законом о коришћењу “е-Боловања” прописано је да од 1. априла сви послодавци прелазе искључиво на електронску комуникацију са РФЗО, што ће донети мање административних трошкова и брже обрачуне накнада за грађане који продужавају боловање и после 30 дана.Од нове године уводи се национални порез на угљен диоксид а износ пореза је четири евра за тону угљен-диоксида, у динарској противвредности. Ова област регулисана је са два закона која су усвојена у децембру а реч је о Закону о порезу на увоз угљенично интензивних производа и Закону о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Законом о порезу на увоз угљенично интензивних производа утврђен је порез на увоз оваквих производа, при чему се угљенично интензивним производима сматрају гвожђе и челик, цемент, ђубриво и алуминијум. Порез се обрачунава и плаћа на увоз угљенично интензивних производа у Србију а пореску основицу за обрачун пореза чини укупна количина емисије угљен-диоксида која је настала током процеса производње угљенично интензивних производа, а које је порески обвезник увезао у Србију.

Законом о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште уведен је порез на емисије ових гасова а то су угљен-диоксид, азот-субоксид и перфлуороугленици. Порез се обрачунава и плаћа на опорезиву количину гаса а односи се на пет делатности и то производњу вештачких ђубрива и азотних једињења, затим цемента, производњу сировог гвожђа, челика и феролегура, као и алуминијума али и електричне енергије.

У Србији ће са 1. јануаром бити повећане акцизе на цигарете, дуван и течност за пуњење електронских цигарета и то како на увозне тако и на цигарете произведене у земљи. У првој половини 2026. године акциза на цигарете ће износити 106,90 динара по паклици цигарета и поново ће бити повећана након пола године. Течност за пуњење електронских цигарета плаћа се по милилитру, а 2026. године цена ће износити 13,12 динара. Када је реч о несагоревајућем дувану, акциза се плаћа по килограму дуванске смесе, сада износи 100 одсто минималне акцизе на 1.000 комада цигарета утврђене за категорију просечне пондерисане малопродајне цене цигарета а 2026. године ће се повећати на 110 одсто. Следећа новина која стартује 1. јануара јесу електронске отпремнице.

Законом о електронским отпремницама донетим у новембру 2024. године прописано је увођење централизованог система електронских отпремница, уз фазну примену обавеза. Прописано је да обавезе субјеката јавног сектора да шаљу и примају електронске отпремнице, као и обавезе које се односе на кретање добара која се сматрају акцизним производима, почињу да се примењују 1. јануара 2026. године.

Пуна примена односно обавеза да приватне фирме међусобно шаљу и примају електронске отпремнице почеће од 1. октобра 2027. године.