Порез на специфична добра и услуге постоји и у другим земљама. Уз јединствени списак добара на која се примењују акцизе, Европска унија је чланицама оставила одрешене руке у вођењу акцизне политике и стопама које ће примењивати.
„Једна је да буде стопа приказана у проценту вредности, друга је да буде специфичан порез што значи да се наплаћује по јединици потрошеног добра и трећа могућност је да постоји комбинација. У Србији постоје сва три ова облика“, каже Снежана Угринов из Фискалног савета.
Нова акциза са ПДВ-ом на гориво биће већа од 4,5 до 5,7 динара, али то не значи да ће за толико поскупети и гориво. Возаче би највише обрадовало када би се поновила ситуација из октобра прошле године, када је последњи пут усклађивана акциза.
„Цена дизела је била 214 динара и остала је 214. Цена бензина је чак пала, акциза је повећана. Зато што су други параметри томе допринели“, каже Томислав Мићовић из Удружења нафтних компанија Србије.
Док су код горива могући сви сценарији, врло је вероватно да ћемо пити скупљу кафу и то не само због акцизе.
„Ово повећање акциза ће у наредном периоду сигурно резултирати даљим растом цена кафе, имајући у виду да произвођачи, односно продавци кафе, имају тренутно јако мале марже и није реално очекивати да ће они да смање своју зараду“, каже др Душко Бодрожа са Института економских наука.
Нема дилеме да ће сада, а и убудуће, поскупљивати дуван и дувански производи. Са просечном ценом од око три евра по паклици, цигарете у Србији су и даље најјефтиније, иако је учешће акциза у цени 61 одсто, а са ПДВ-ом, чак 77 процената.
За око 20 до 30 динара, зависно од запремине и јачине алкохола, поскупеће и ракије.
„Акциза није само на алкохол, него и на гориво, значи скупље гориво, многи други трошкови. На пример, прошла година је била изузетно лоша по питању воћних приноса и то је значајно утицало. Тако да када се много тих ситних увећања сакупи, то ће сигурно довести до неког увећања цена“, каже Иван Богдановић из компаније „Соколова ракија“.
„У случају акциза које се дефинишу у специфичном износу, значи у фиксном износу по јединици потрошње, постоји ризик да њихова реална вредност пада и сада да би државе обезбедиле стабилне приходе, посежу за механизмима њиховог усклађивања са растом цена. То и Србија користи“, каже Снежана Угринов из Фискалног савета.
Око 10 одсто укупних јавних прихода држава убира управо од акциза. То је више од европског просека, али не због висине акциза већ због веће потрошње акцизних производа код нас.
RTS/Marija Mitrović/
