Изградња деонице ауто-пута „Милош Велики“ од Пожеге до границе са Црном Гором код Бољара званично је у пуном замаху. Према плановима Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, биће завршена у наредне три године.
Тиме ће Србија комплетирати свој део будућег Коридора 11, односно правца Београд-Јужни Јадран, који се простире на 269 километара и представља важан део Транс-европске магистрале (ТЕМ).
Траса од Пожеге до Бољара простираће се долином реке Моравице, између падина Јавора и Голије, преко Пештерске висоравни до границе са Црном Гором. Укупна дужина ове деонице износи 106,3 километра, а подељена је на 11 делова. На најзахтевнијем делу трасе, од Пожеге до Дуге Пољане, биће изграђено чак 72 моста укупне дужине 35 километара и 10 тунела дужине 16,88 километара.
Ауто-пут је пројектован са по две траке и једном зауставном траком у сваком смеру, уз предвиђену брзину од 100 до 120 километара на час. Траса се углавном пружа ван насељених места, осим мањих захвата у општинама Ариље и Ивањица.
У међувремену, завршава се и деоница од Прељине до Пожеге, дуга 30,9 километара, чиме ће се путовање од Београда до Пожеге скратити на свега 90 минута. На тој траси налазе се кључни инфраструктурни објекти, попут тунела Муњино брдо, Лаз и Трбушани, а ауто-пут повезује Чачак, Лучане и Пожегу, као и два округа – Моравички и Златиборски. Вредност ове деонице процењује се на око 450 милиона евра, а завршетак радова очекује се до краја године.
Са завршетком радова на српској страни, пажња се све више усмерава ка Црној Гори, где су у току припреме за изградњу друге деонице ауто-пута, од Матешева до Андријевице. Ова деоница дуга је 21 километар, а планирано време изградње износи пет година. Процена трошкова износи око 550 милиона евра, а за извођење радова на недавно завршеном тендеру пријавило се десет компанија.
Црногорска министарка саобраћаја Маја Вукићевић изјавила је да ће приоритет бити избор најповољнијег и најквалитетнијег извођача, уз пуну контролу Европске банке за обнову и развој. Очекује се да најбоља понуда буде изабрана током лета, док би припремни радови могли да почну у другој половини године.
Финансијска конструкција пројекта већ је значајно дефинисана – 100 милиона евра обезбеђено је као бесповратна средства од Европске комисије, док је додатних 200 милиона евра повољног кредита већ договорено са Европском банком за обнову и развој. Остатак средстава биће покривен из државног буџета.
Када је реч о техничкој припреми, експропријација је завршена у 80 одсто трасе до Трешњевика, док се преостали део планира окончати до увођења извођача у посао. Јавна расправа о утицају пројекта на животну средину тренутно је у току, укључујући и општине Колашин и Андријевица.
Ако све буде текло по плану на обе стране границе, у наредних неколико година грађани Србије и Црне Горе могли би први пут да путују савременим ауто-путем од Београда до Јадранског мора.
Петље
Овим просторним планом утврђен је положај следећих планираних денивелисаних раскрсница (петљи), и то:
Денивелисана раскрсница „Ариље“ на стационажи км 150+300, у функцији везе са постојећим државним путем IБ реда број 21, општинским центром Ариље и околним насељима и привредно-индустријским зонама;
Денивелисана раскрсница „Ивањица“ на оријентационој стационажи км 167+000, у функцији везе са постојећим државним путем ИБ реда број 21, општинским центром Ивањица и околним насељима и привредно-индустријским зонама;
Денивелисана раскрсница „Међуречје“ на оријентационој стационажи км 185+800, у функцији везе са постојећим државним путем IIА реда број 197 и посредно преко њега са подручјем Парка природе Голија, као и постојећим државним путем ИБ реда број 30 и даље ка истоку и клисури Ибра;
Денивелисана раскрсница „Дуга Пољана“ на стационажи км 220+800, у функцији везе са постојећим државним путем IБ реда број 29, и посредно преко њега са општинским центром и ширим подручјем Сјенице, подручјем Специјалног резервата природе „Увац“ и Новом Вароши на западу, односно са Тутином и Новим Пазаром на југоистоку;
Денивелисана раскрсница „Карајукића Бунари“ на оријентационој стационажи км 240+000, у функцији везе са постојећим државним путем IIА реда број 197 и постојећим државним путем IIА реда број 202 и посредно преко њих са Сјеницом на северозападу и Тутином и Новим Пазаром на истоку.
Одморишта и паркиралишта
У коридору аутопута планирани су следећи садржаји за кориснике аутопута:
услужни центар „Ариље“ на стационажи км 148+600 обострано;
паркиралиште „Трешњевица“ на оријентационој стационажи км 161+600 обострано;
паркиралиште „Ивањица“ на оријентационој стационажи км 181+500 лево;
паркиралиште „Рокци“ на оријентационој стационажи км 187+800 десно;
паркиралиште „Брњица“ на стационажи км 217+600 обострано;
одмориште „Бољаре“ на оријентационој стационажи км 227+600 обострано у зони граничног прелаза „Бољаре“
Путни правац Београд-Јужни Јадран, подсећа се у документу, представља крак Транс-европске магистрале (ТЕМ) који на подручју Републике Србије и Републике Црне Горе повезује основни правац ТЕМ-а (од Гдањска до Атине и Истанбула) са Јадранским морем.
У оквиру примарне мреже путева овај путни правац треба да преузме даљинске токове са постојећих државних путева IБ реда број 21 (Нови Сад-Ваљево-Ужице-Бијело Поље) и број 22 (на делу Београд-Чачак), као и пута М-2 (на делу Бијело Поље-Подгорица-Јадранско море), новоди се у плану.
Додаје се да овај коридор повезује Централну и Југозападну Србију, а кроз повезивање луке Бар са луком Београд на Дунаву повезује Подунавље са Медитераном. Време путовања од Подгорице до Београда у том случају било би три и по сата, а дужина 370 км.
БизнисКурир/Мондо
