Основица дневне накнаде, као и највиша и најнижа месечна накнада, усклађују се иначе једном годишње са индексом потрошачких цена у претходној години. Незапосленима који остваре право на новчану накнаду, приликом обрачуна тог примања, прво се рачуна дневна накнада, која се иначе добија тако што се основица те накнаде помножи са личним коефицијентом. Лични коефицијент је другачији за сваку незапослену особу појединачно и зависи од тога колика је ко примања имао за време док је био запослен.
Заправо представља однос укупне зараде у последњих 12 месеци који претходе месецу у коме је престао радни однос и просечне годишње зараде у Србији према последњем податку који објави Републички завод за статистику.
Такође, у овој години је повећан и неопорезиви износ зараде са прошлогодишњих 21.712 динара на 25.000 динара месечно у 2024. То је предвиђено изменом Закона о порезу на доходак грађана. Прво наредно усаглашавање неопорезивог износа зараде са годишњим индексом потрошачких цена биће 2025. Изменама закона предложено је и продужење периода примене постојећих пореских олакшица за запошљавање нових лица у виду права на повраћај дела плаћеног пореза по основу зараде новозапосленог лица у проценту од 65 до 75 одсто, са 31. децембра 2023. године на 31. децембар 2024. Иако значајна већина привредника успева да измири своје обавезе на време, очигледно је ово ипак већи проблем него што је био пре рецимо две године, показало је недавно спроведено истраживање „Сива економија и безготовинско плаћање у Србији”. На питање који од следећих одговора најбоље одсликава динамику уплате припадајућих пореза и доприноса на зараде запослених у вашем предузећу, учесници анкете су у току 2023. године признали да успевају да измири те обавезе у 84,8 одсто случајева, за разлику од 2022. када је њих 91 проценат то успевао.
