Километража се нарочито „намешта“ код старијих аутомобила – километар-сат, уређај који служи за мерење укупне пређене километраже возила током његовог животног века, често је на мети превараната који желе да манипулишу његовим очитавањима и доведу купце у заблуду.
Компанија за податке о аутомобилима carVertical спровела је истраживање на основу података о провери историје половних аутомобила којим се утврђује да ли постоји веза између километраже и штеловања, као и да ли се стопа саобраћајних несрећа повећава са пређеном раздаљином.
Враћање километраже после 200.000 км пракса у Србији
У Србији, намештање километраже постаје знатно чешће када возило пређе 200.000 километара. Враћену километражу имало је 6,3% аутомобила проверених на платформи carVertical са километражом између 200.000 и 250.000 км.
Како би ствари биле јасније, вероватноћа куповине аутомобила са манипулисаном километражом у овом распону већа је више од 3,5 пута у односу на возила са ниском километражом (0–50.000 км).
Проценат штеловања показује само благи пораст за аутомобиле са километражом између 100.000 и 150.000 км – са 1,4% (50.000–100.000 км) на 1,5%. Међутим, после 150.000 км скаче на 3,3% и наставља да расте са повећањем пређене километраже.
По преласку 250.000 километара на километар-сату, проценат враћања се пење на 12,1%. Ова тенденција још више расте, при чему се стопа намештања километраже повећава на 14,2% за возила са километражом између 300.000 и 350.000 км, што је највиши проценат намештања километраже у истраженим групама километраже.
И возила са ниском километражом често оштећена
Ризик од куповине аутомобила са враћеном километражом само је једна од многих брига које муче купце половних аутомобила. Истраживања показују да је вероватноћа да возило претрпи оштећење током свог животног века висока у свим групама пређених километара, укључујући возила са мањом километражом.
Од свих возила проверених на carVerticalu у Србији, аутомобили са километражом између 200.000 и 250.000 км највише пута су учествовали у саобраћајним несрећама – 41,2% таквих извештаја је имало забележену штету. Међутим, са 37.5%, не заостају ни аутомобили са мањом километражом (150.000–200.000 км).
То доказује да се проблем једнако тиче свих купаца, без обзира на километражу возила. На пример, чак и код аутомобила са километражом између 0 и 50.000 км, проценат оштећења је износио 37%, док га додатних 50.000 км повећава на 37,2%.
„Како би избегли ризик од куповине аутомобила који је претходно оштећен, све више купаца одлучује да провери историју возила пре него што га уопште погледају изблиза“, објашњава Матас Бузелис, главни и одговорни за комуникације у компанији carVertical.
„Када знају да је неки део аутомобила оштећен, купци или чак продавци га могу одвести на преглед и потражити трагове јефтиних поправки. Ако је ударен предњи део, траже се знакови корозије или трагови лоших поправки у предњем делу возила. То би потенцијално могло помоћи у доношењу одлуке око куповине таквог аутомобила или тражења друге понуде“, додао је.
Извештаји о историји возила могу пружити драгоцене податке о прошлости аутомобила, укључујући историју оштећења и евентуално неслагање у броју пређених километара, што омогућава купцима да боље разумеју стварно стање возила на основу поузданих информација. На тај начин би могли да предвиде могуће трошкове власништва и донесу утемељене или промишљене одлуке.
Колико су прешла најтраженија возила?
Од свих аутомобила које су на carVerticalu проверили купци у Србији, најпопуларнија (24,7%) су возила са километражом између 150.000 и 200.000 км.
Следе аутомобили са 100.000 до 150.000 км на километар-сату са 22,7%, док они са пређених 50.000 до 100.000 км чине 17,4% свих извештаја о историји возила у распонима километраже обухваћеним истраживањем.
Иако већина купаца у Србији не прелази границу од 200.000 км, где је ризик од куповине аутомобила са враћеном километражом приметно већи, вероватноћа за куповину таквог аутомобила ипак постоји.
Фалсификовани мерачи километара су присутни код 3,3% аутомобила у најпопуларнијем опсегу између 150.000 и 200.000 км. Поред тога, 37,5% ових возила имало је и евидентирана оштећења, што може указивати на могуће скривене проблеме.
„Возила стара од три до пет година често се сматрају идеалним избором за избегавање брзог пада вредности и велике километраже. Ипак, такви аутомобили су вероватно изван финансијских могућности многих купаца, па се често прибегава опцији старијих аутомобила са већом километражом. Купци би требало да буду веома заинтересовани када је у питању утврђивање стварног стања возила, а историја није једина ствар која је важна. Одговарајућа пробна вожња и преглед у поузданом сервису увек би требало да претходе куповини аутомобила“, наводи Матас Бузелис.
