Влада је послала Скупштини Предлог закона о престанку важења Закона о систему плата запослених у јавном сектору, Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, Закона о запосленима у јавним службама и Закона о платама запослених у јавним агенцијама и другим организацијама које је основала Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе.
Како се у објашњењу наводи, одлагање је условљено потребом да се на другачијим основама реформише систем плата у јавном сектору с обзиром на бројне промене у систему. Подсећају да су примања, од усвајања закона о платама у јавном сектору и после успешног процеса фискалне консолидације, прво постепено „одмрзнута“. Уследио је неједнак раст, између осталог у области здравства, просвете и социјалне заштите, да би се затим дошло до знатног увећања минималне цене рада.
– Промене су утицале на потребу поновног разматрања кључних поставки у системском закону – наводи се у образложењу Предлога, и још се каже да су оне имале утицај и на промене у коефицијентима у односу на период прописивања јединствене матрице коефицијената.
Све то утиче на одлагање увођења платних разреда за оне којима је држава, условно речено, послодавац, а уз подршку ММФ ући ће се у нови процес уређења система зарада у јавном сектору.
– Предлагач закона нас није информисао о овим одлукама, нити да се примена платних разреда одлаже – каже за „Новости“ председник Синдиката управе Србије Слађан Бобић. – Већ имамо заказане разговоре са Министарством државне управе да се донесе нова уредба о платама за запослене у локалним самоуправама, јер су њихова примања изузетно мала, испод просечне зараде у Србији. Чак за 23 одсто држава мора да дотира да би достигли загарантовани минималац.
Како објашњава Бобић, њихов синдикат се залаже за нови, јединствени коефицијент (уместо основни плус додатни) и уз уважавање да је максималан законом прописан 12,05. То значи да плата за најниже звање државног службеника не би била испод минималца, а по општинама би се увећала за 15 до 26 одсто.
– Виши референт сада има 46.000, а од Нове године би требало да има 53.592. Наш предлог би му донео 61.000. Или уредба, или да донесемо нови закон о платама. У супротном, остаћемо без стручних кадрова. Ниједан грађевински инжењер неће да ради у општинској грађевинској инспекцији, када у приватној фирми може да заради више. Тачно је да млади долазе, али они су неискусни, неће имати од кога да уче, а и брзо оду кад добију бољу понуду.
У овом тренутку на локалу ради око 25.000 државних службеника, а на осталим нивоима још 125.000.
Новости
