Док грађани престонице кубик дрва плаћају и више од 100 евра, у Ваљеву он кошта између девет и 10 хиљада динара.
– Почетком године многи су куповали огрев, неки и дупле мере, зато је дошло до скока цена, па кубик дрва у Београду кошта више од 100 евра. У Ваљеву је између девет и 10 хиљада динара. Решење је повећати понуду, има државних шума које нико не користи и оних у којима има много отпада који може да се искористи за огрев – објаснио је инжењер шумарства Драгић Томић из организације Екошум.- Што су цепанице ситније, лакше их је изукрштати тако да унутра остану шупљине. Тражите да их сложе и измере пред вама и потврду о пореклу, јер ако немате тај папир, полиција може да вам их одузме, рекао је он.
Према његовим речима, продавци дрва из колубарског краја где је доста шума у приватном власништву и не крију да највише зарађују на крађи.
– Шема је разрађена, натоваре камион или тракторску приколицу и дрва изукрштају тако да доле остану празнине. Kупац плаћа ваздух. Што је дрво ситније, крађа је већа. Често се купи 10 кубика, а испостави се да има осам – објаснио је Томић.
Према његовим речима, постоје два начина да се грађани заштите.
– Не плаћајте дрва пре него што вам их довезу кући, пред вама сложе и измере. И обавезно тражите папир о пореклу, јер може да се деси да вам у двориште дође републичка санитарна комисија или патрола МУП-а и ако немате тај документ, одузме дрва. То је по закону – навео је Томић, и додао да су инспекције чешће последњих месеци откад су и вртоглаво порасле цене чврстог огрева.
– Стално причамо о уређењу тржишта пелета, а заборављамо да се њим греје средња класа. Сиротиња није урадила инсталације за пелет, она и даље ложи дрво – истакао је Томић.
Томић је указао и на све чешће крађе целих шума од стране организованих шумокрадица који су права мафија.
– Један наш Ваљевац хтео је да их пријави полицији, али су му рекли да пази шта ради, јер има децу. И човек је одустао. Проблем је и што је јако тешко доказати крађу, јер је обично реч о шумама у ненасељеним местима, нема сведока. Сељаци који нешто и виде, такође се плаше. Уз то, треба платити геометра који би измерио шуму, а то кошта – рекао је Томић.
Према његовим речима, у Србији је од укупне површине под шумом, око половина у приватном власништву.
– Али, то су подаци из катастра, стање на терену је другачије. Има случајева да је уписана шума а реч је о ливади, и обрнуто. Власници шума најчешће дрво продају на пању прекупцима, шверцерима, организованим групама. Продаја обично иде напола, али власници тешко добију и трећи део. Већи део власника и не зна где им је шума. Присутне су и организоване крађе, а власници и не смеју да пријаве крађу јер се плаше од повезаних, организованих шумокрадица – закључио је Томић.
Еспресо
