Председник Владе Републике Србије проф. др Ђуро Мацут отворио је данас пети по реду Сајам студентске стручне праксе у јавној управи, где је навео да су управо млади, својом енергијом, свежим идејама и спремношћу да превазиђу устаљене моделе рада, покретач иновација које ће јавну управу трансформисати у динамичан, функционалан и грађанима близак систем.
На Сајму, који се ове године одржава у Националној академији за јавну управу (НАЈУ) под слоганом „Знање. Вештине. Будућност“, председник Владе је поручио студентима да Србија верује у снагу младих људи и њихову кључну улогу у модернизацији државе, с обзиром на то да је њихово знање национални ресурс од стратешког значаја.
Мацут је позвао студенте да искористе ову прилику и храбро уђу у свет јавне управе, да уче, али и допринесу, јер њихов глас и њихова перспектива представљају окосницу нове, савремене и одговорне администрације.
Србија, како је нагласио, уме и жели да инвестира у своје најталентованије младе професионалце, јер управо они носе визију будуће модерне Србије.
Министарка државне управе и локалне самоуправе Снежана Пауновић подсетила је на то да је ова иницијатива у протеклих пет година постала једна од најуспешнијих јавних политика у области реформе јавне управе.
Према њеним речима, од прве године, када је учествовало 18 органа, данас мрежу чини много већи број партнера који су препознали значај рада са студентима.
Министарка је нагласила да је највећи успех ове праксе то што студенти препознају њену вредност, уз чињеницу да програм носи и међународно признање – Специјалну награду ReSPA и OECD/SIGMA за оснаживање младих.
Овогодишњи сајам одржан је на виртуелној платформи која симболички представља јавну управу будућности, дигитално повезану, отворену, транспарентну и приступачну.
Студенти су могли да у сали Експо посете штандове органа јавне управе, упознају се са понудом пракси, разговарају са представницима институција у Q&A зони и добију подршку виртуелних асистената.
Овај сајам сведочи о намери државе да инвестира у свој највреднији ресурс, образоване, мотивисане и перспективне младе људе. Будућност српске јавне управе гради се управо кроз њихову укљученост, идеје и професионалну зрелост.
Министарство државне управе и локалне самоуправе, у сарадњи са партнерима у јавној управи, наставиће да развија и унапређује ову иницијативу како би студенти и убудуће добијали шансу да развијају своје компетенције, граде самопоуздање и постављају основе за успешну каријеру у институцијама система.
Ова манифестација је током претходних година израсла у најзначајнију спону између академске заједнице и система јавне управе. Сајам је окупио око 1.500 студената из целе Србије и 143 органа јавне управе из 73 града и општине, који су припремили рекордан број могућности за практичан рад у академској 2025/2026. години.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: АИ нам мења мозак, а ми о томе појма нисмо имали
Вештачка интелигенција брзо осваја образовни систем, а најновија истраживања указују на то да би могла да мења наше менталне способности и то често на начине које ни не примећујемо.
Према подацима из истраживања спроведеног почетком године, чак 88 одсто студената у Британији користило је АИ алате попут Чет џ-пи-тија за писање задатака, што је драматичан пораст у односу на претходну годину. Слични трендови примећени су и у САД. Како се АИ интегрисао у свакодневни академски рад, многи га користе уз оправдање да то „сви већ раде“.
Међутим, рани налази научника показују негативне последице. У експерименту у којем су учесници писали есеје уз различите нивое помоћи, од потпуног ослањања на АИ до самосталног писања, примећено је да је мождана активност била нижа код оних који су користили вештачку интелигенцију. Ови учесници су касније били и лошији у присећању сопственог текста. Истраживачи наглашавају да је реч о прелиминарним резултатима, али упозоравају на могућност пада способности учења код студената који се ослањају на велике језичке моделе.
Страх да технологија нарушава меморију није нов. Још је Сократ упозоравао да ће писана реч ослабити способност памћења. Савремена истраживања указују на сличне појаве: већ 2011. године забележен је такозвани „Гугл ефекат“, према којем људи мање памте информације ако знају да их лако могу поново наћи на интернету.
Посебан проблем, сматрају стручњаци, јесте то што употреба АИ делује као учење, иако често смањује когнитивни напор. Када нам АИ даје брзе одговоре, може се створити лажни осећај компетентности, што су истраживачи означили као опасни врх „Планине глупости“, концепт повезан са Денинг–Кругеровим ефектом.
Упркос ризицима, универзитети се све више окрећу формалној употреби АИ технологија. Оксфорд је ове године потписао званичан споразум са ОпенАИ-јем након успешног пилот-пројекта који студентима обезбеђује посебну верзију Чет џи-пи-тија са додатним безбедносним механизмима. Према речима званичника, циљ је да се студенти припреме за свет у којем је АИ неизбежан део академског и професионалног живота.
Слично томе, и други универзитети уводе правила која не забрањују генеративни АИ, већ наглашавају потребу за одговорним коришћењем, укључујући свест о могућим грешкама, пристрасностима и опасностима од тзв. халуцинација.
Како АИ постаје интегрални део образовања, стручњаци упозоравају да ће седеца и млади морати другачије да се образују. Професорка Кејтлин Регир са Универзитетског колеџа у Лондону истиче да је потребно развити образовне програме који уче младе колико је прихватљиво препустити се вештачкој интелигенцији у процесу размишљања. Као аналогију наводи појаву физичког васпитања у школама након индустријализације: ако технологија преузима наше менталне напоре, биће нам потребна „теретана за мозак“ или емоционална и социјална настава која развија способности критичког мишљења и разумевања.
АИ је већ постао део академског света. Питање више није да ли ће студенти користити вештачку интелигенцију, већ како ће научити да је користе на начин који им не одузима, већ развија, менталне способности.
