Српска православна црква 9. децембра по новом календару обележава празник посвећен Преподобном Алимпију Столпнику.
Свети Алимпије један је од три велика столпника, поред Симеона и Данила Столпника. На икони се представља у аскетском, пустињачком оделу како седи на свом столпу.
Иако у календару није означен црним словом, овај светац је веома поштован у српском народу.
Рођен је око 522. године у Андријанопољу (Једрене) у Пафлагонији, а још од раног детињства био је предан Богу. Kао ђакон служио је у цркви у Андријанопољу код епископа Теодора.
Иако је био вољен и омиљен где год се појави, Свети Алимпије је увек тражио начин да буде сам,јер је желео да живи у молитви и самоћи. Због тога се повукао и почео да живи на једном грчком гробљу, којем људи нису смели да приђу због легенди о демонским привиђењима.
Ту се настанио на једном стубу (столпу), и на њему на хладноћи и врућини, у посту и молитви, провео већи део живота (према хришћанском предању око 53 године). Због тога је и назван Алимпије Столпник.
Људи су му се смејали кад би га видели, било му је и вруће и хладно, али ниједно искушење није могло да натера Светог Алимпија да оде са свог столпа. Видевши његову истрајност и веру, након неког времена, људи су почели да га поштују и да долазе код њега по утеху, поуке и исцељења.
У женском манастиру живеле су Алимпијеве мајка и сестра, а он је са свог стуба, примером и речима, указивао људима пут ка спасењу.
По предању, Алимпије је живео 120 година и упокојио се 640. године у време цара Ираклија. Од његових моштију сачувана је глава у Kутлумушком манастиру на Светој Гори.
Често је фрескописан у храмовима наше Цркве, а једна од фресака налази се и у припрати Пећке патријаршије. Сматра се једним од три велика столпника, поред Симеона Столпника и Данила Столпника.
Заштитник је стоке, па се зато на његов дан не упреже стока. Стога, на дан Светог Алимпија никако се не сме наћи месо те врсте, телетина, јунетина, кравље месо.
По предању, он је прегазио кугу и од тада се она не јавља.
