Један погубан и штетан обичај се полако из неупућености у неким нашим крајевима увлачи у наш народ. Наиме, када нека слава падне уз пост, или у среду или петак, на пример Никољдан, који је увек у Божићном посту, тај дан се обавезно пости, без обзира да ли породица из неких разлога не пости тај пост.
Спремати мрсну храну за славу је велики и погубни грех ако је пост.
Боље је не славити, него кршити основно правило божићног поста. Кад слава падне у среду или петак, а није пост, гозба и мрсни славски ручак може се одложити за наредни дан.
Погрешно је, како то неки чине, на дан славе када је пост, „приказати“ на трпези мало рибе и посне хране, а после постављати и служити мрсну храну.