Слава окупља целу породицу, по жељи и пријатеље, а у српском народу устаљен је обичај да се на славу не зове – већ свако ко дође тог дана у кућу која обележава свог свеца, требало би да буде угошћен у складу са могућностима породице.
Највећи број слава у српском народу празнује се у ово доба, када се прослављају и најчешће слава у Срба – Митровдан, Аранђеловдан и Никољдан.
Следећа велика слава су Врачи.
Осим у храмовима и црквама Српске православне цркве и домовима грађана, овај празник се обележава у многобројним здравственим установама јер се ови свеци сматрају заштитницима лекарске професије. Према предању, светитељи су помагали и лечили људе, не тражећи заузврат ништа „ради добитка и богаћења, већ Бога ради“, па су у народу познати и као свети бесребреници.
„Свети Kозма и Дамјан, браћа по телу, родом из Азије, сијали су добрим делима, па добише од Бога дар исцељења и дароваше здравље и душама и телима, лечећи сваку слабост и сваку немоћ“, записао је владика Николај Велимировић.
Васпитани су у хришћанском духу и у младости су изучили лекарске вештине. Били опрезни у бесплатном лечењу да се једном приликом Kозма наљутио на Дамјана што је од једне болеснице узео три јајета, а он је то урадио јер га је она претходно заклела Светом Тројицом. После смрти светитеља, сахрањени су заједно у месту Фереману сходно откровењу Божјем, те остадоше чудотворци како за живота, тако и после смрти. Народ је наставио да их призива у болести и невољи и до данас.
Светитељи Kозма и Дамјан представљени су на иконама и фрескама у средњовековној одежди, са ковчежићима у којима су носили лекове, а једна од најпознатијих фресака са ликовима светих Kозме и Дамјана налази се у Пећкој патријаршији.
Иначе, Свети Врали се обележавају увек 14. новембра, а у црквеном календару празник није уписан црвеним словом и није обавезан пост. Према канону СПЦ, светитељи Kозма и Дамјан, у народу познати и као Свети Врачи, славе се два пута годишње – 14. јула када је умро Kозма и 14. новембра на дан смрти Дамјанове.
Народна веровања
У народу постоји веровање да на овај празник треба изговорити молитву за оздрављење, али и да је добро радити тешке физичке послове и да без преке потребе не треба излазити из куће.
Молитва гласи овако:
„K вама, свети бесребреници и чудотворци Kозмо и Дамјане, као брзим помоћницима и топлим молитвеницима за спасење наше, колена преклонивши, притичемо и, клањајући се, усрдно вапимо: не презрите мољења нас грешних и немоћних, који смо у многа безакоња запали и свакога дана и часа сагрешујемо. Умолите Господа да нама, недостојним слугама Својим, подари велика и обилна милосрђа Своја. Избавите нас од сваке патње и болести, јер сте од Господа и Спаса нашега Исуса Христа примили изобилну благодат исцељења, ради чврсте вере, бесплатног лечења и мученичке кончине ваше. Услишите нас који се молимо и богоугодним посредништвом вашим измолите код Христа Бога православним управитељима здравље, благостање, спасење, победу над непријатељима и благослов Божји.
Опет се клањајући, усрдно молимо да нам од Господа испросите све што је од користи у овом привременом животу, а посебно што је потребно за вечно спасење, да се удостојимо да молитвама вашим добијемо хришћански крај, без болести, непостидан, миран, и да се избавимо од превара ђаволских и вечних мука, да наследници безграничног и блаженог Царства Небеског будемо. А ви, угодници Божји, не престајте да се молите за оне који вам са вером приступају; чак и ако, по мноштву грехова својих, нисмо достојни милосрђа вашег, будући истински подражаваоци човекољубља Божјег, учините да донесемо род достојан покајања и у вечни покој стигнемо, хвалећи и благосиљајући дивног у светима Својим Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Пречисту Мајку Његову, и вашу топлу заштиту, сада и увек и у векове векова. Амин.“
