Видовњаци буквално осећају мртве ствари и упозоравају људе да не носе ствари тешко болесних људи и оних који су патили пре смрти. Црква, напротив, сматра да ствари покојника треба поделити сиромасима и сиромасима, да се стварима дају други живот, па да се они заузврат моле за душу покојника.
Од давнина људи су веровали да одећа мртвих почиње да зрачи мртву енергију, што лоше утиче на живе, па стога СВЕ личне ствари су спаљене. Многи људи мисле да ако су имали топао однос са преминулом особом, онда се његове ствари могу носити као успомена, а тамо, у рају, покојник ће бити задовољан што његове ствари настављају да живе, а не бацају се у смеће.
Верује се да је одећа коју је носио покојник често, већ након 40 дана постаје носив. Постоје нека сујеверна правила, можда имају праву позадину, можда су у стању да вас на психолошком нивоу поставе да је одећа очишћена:
Међутим, личне ствари покојника и постељина се у готово свим случајевима бацају или чак спаљују. За неке је одећа успомена, а за друге бол. Стога неки покушавају да се реше или поклоне одећу.
Неке ритуалне агенције пружају услуге одношења ствари покојника и њихове дистрибуције људима у невољи. Исто можете учинити и сами контактирајући склоништа или цркву.
Требали бисте бити забринути ако особа обраћа превише пажње на ођећу, фотографије, личне ствари преминулог. Kада се заглави у прошлости, губи се садашњост.
Правила?
Строго је забрањено ношење личних ствари преминулог, које је често носио или које су биле код њега када је смрт непосредно наступила. Многи покојника сахрањују не скидајући му бурму, ручни сат, напрсни крст. Посебно морате бити опрезни са стварима особе која је умрла од тешке болести, насилне смрти и која је патила пре смрти.
Сматра се да се остале ствари покојника не могу облачити и делити пре 40. дана смрти. То је због чињенице да временом енергија слаби, као и због чињенице да до 40. дана, према кршћанским канонима, душа још увијек није дефинирана у том свету.
Пре употребе, чувања или наслеђивања другог накита који је припадао покојнику, а који није био на њему у тренутку смрти, обавља се посебан ритуал. Прво се стављају 9 дана у чашу чисте воде, затим 9 дана у чашу соли, а затим 9 дана на прозорску даску на коју падају сунчеве и мјесечеве зраке. Након тога, украси се могу осветити у цркви.
Езотеричари позивају да се пази на огледала која су припадала покојнику. Будући да је диригент и одражава мисли, осећаје, жеље других, може наштетити живима. Огледало је пошкропљено светом водом, упаљене су три беле свеће. Глатки пламен – све је у реду. Ако свеће пуцкетају, диме се, поцрне, тада огледало проводи негатив.
Шта учинити са крстом покојника?
У правилу се покојник сахрањује са напрсним крстом. Црква верује да се напрсни крст покојника може носити, али је боље да се прво посвети у цркви.
У народу се прича да је немогуће носити крст покојника, јер ћете носити туђи крст. Kрст се може претопити у нешто друго, однети – дати у цркву или закопати у извор воде (море, језеро, ријека). Али у већини случајева такви се крстеви не носе, већ се стављају у кутију у знак сећања на покојника.
