Директор Националне службе за запошљавање (НСЗ) Милан Боснић каже да је тражња за шивачима категорија која може осликати разне ствари у једном друштву – стање у привреди, економији, демографији, школству и просвети. Може, сматра, и указати како је једна држава котирана на основу доминантних занимања.
Боснић истиче да, као и свако друго тржиште, и на тржишту рада важе закони понуде и потражње. Они који се баве дефицитарнијим занимањима у бољој су позицији на тржишту и могу боље да испреговарају услове рада, констатује Боснић.
Са друге стране, напомиње да за грађане чија занимања нису толико тражена и поседују вештине које у неком тренутку нису на цени, постоје програми Националне службе за запошљавање за преквалификацију и стицање вештина које су тражене и плаћене на тржишту.
Говорећи о потражњи за услугама шивача, Боснић каже да је и свест послодаваца таква да они сматрају да им те жене нису толико корисне и интересантне.
Наводи да НСЗ покушава да то промени, и укаже да те жене имају велики потенцијал и капитал који треба искористити и на нивоу друштва.
Боснић: Нискообразоване жене и особе с инвалидитетом угрожени
На питање које жене старије од 45 година не добијају послове иако се нуди толико слободних места, Милан Боснић каже да ту не спадају високообразоване.
– Реч је о нижеобразованим женама које чекају запослење преко пет или десет година, које немају завршену основну школу, или су полуквалификоване. Ту спадају и жене нарушеног здравља, као и особе са инвалидитетом – наглашава Боснић.
Наводи да се послодавци радије одлучују да им дају отказе него да их приме на посао.
Према његовим речима, потребно је да се подигне свест о њиховим капацитетима.
– Када говоримо о женама које су биле економски неактивне, а водиле су рачуна, рецимо, о неком пољопривредном домаћинству са више чланова, морамо да истакнемо да те жене, између осталог, поседују изузетне менаџерске капацитете – наводи директор Националне службе за запошљавање.
Атанацковић: Замиру занимања у текстилној индустрији
На питање због чега се жене у петој деценији теже запошљавају од мушкараца, представник Уније послодаваца Небојша Атанацковић каже да је послодавцу најважније да се одређени посао заврши што ефикасније, да добије најбољи резултат, а не ког је пола кандидат.
– Да ли ће неко лакше наћи посао или не, зависи пре свега од потреба и захтева послодавца. Традиционално, жене већ низ година нису биле заинтересоване за одређена занимања из неких чисто физичких разлога – додаје Атанацковић.
Наводи да су код нас занемарени послови у текстилној индустрији, будући да та привредна грана код нас замире.
– Раније су многе текстилне фабрике са великом помпом отваране и учиниле су заиста много за локалну самоуправу, која је на тај начин решавала запошљавање више стотина људи. Али, тај посао као посао замире у Србији јер ми нисмо земља која производи неопходне сировине за ту индустрију и на нас се више не рачуна – објашњава Атанацковић.
Преквалификација и пад мотивације код незапослених
Милан Боснић каже да су преквалификације најтраженија делатност Националне службе за запошљавање.
– Али, да би НСЗ неком помогао, пре свега, та особа треба да покаже вољу да јој се помогне. И врло често код особа које неко време нису на тржишту рада, или се налазе у неповољном положају у смислу да то што они знају нико не тражи, имају проблем са мотивацијом јер су обично неколико пута покушали негде да се запосле и нису успели – наводи Боснић.
Зато, како истиче, НСЗ ради и на мотивацији незапослених и на обуци како да се на најбољи начин и у најбољем светлу прикажу када оду на разговор за посао.
Ради се са њима на томе како да направе квалитетан си-ви на основу кога ће их неко позвати на разговор, и након тога на разговору да се покажу у најбољем светлу.
Програмери, менаџери и економисти и даље су међу најтраженијима.
Дефицитарна занимања и јаз у зарадама међу запосленима сличног образовања
Небојша Атанацковић каже да послодавци имају пуно проблема у потрази да пронађу кандидата који им је потребан за одређени посао, и истиче да је тек сад дошао до значаја и сам појам тржиште рада.
– Тржиште рада је постојало увек, међутим, оно тек у овом времену има своје право значење. Наиме, с једне стране, с обзиром да постоји велики број занимања у којима је врло тешко наћи раднике јер их просто нема. С друге стране, наша привреда је у изузетно тешкој ситуацији зато што мора да за одређена занимања, издваја значајно више новца од просечних примања – указује Атанацковић.
Стога су, каже, разлике у зарадама међу запосленима врло сличног образовног нивоа, врло велике.
Истиче да је и велика конкуренција међу самим послодавцима. Када нема радника одређеног профила, онда се мора платити више, али их чак ни тада нема довољно па се радна снага увози из Азије.
– Међу њима нису само физички радници, него и врло образовани људи који се нуде за важна радна места – закључује Атанацковић.
(РТС)
