То су подаци са британског тржишта рада направљени на основу анализе више од 900.000 огласа за посао објављених од јануара 2024.
ТикТок презентери добијају на популарности јер компаније морају да промене начин како стижу до публике, односно купаца.
А каква је ситуација у Србији?
На основу података са Инфостуда, портала за запошљавање, у првој половини ове године најтраженије области су биле:
Трговина и продаја
Машинство
ИТ
Администрација
Угоститељство
Како је за ЕУправо зато објаснио Милош Турински, ПР менаџер ове платформе, подаци указују на стабилну потражњу у секторима попут продаје, индустрије и угоститељства, док ИТ сектор и даље остаје у врху интересовања.
Када се погледају конкретне позиције, топ 10 најтраженијих послова у Србији су:
- Магационер
- Возач
- Административни радник
- Радник у производњи
- Конобар
- Комерцијалиста
- Кувар
- Хигијеничар/ка
- Телефонски оператер
- Продајни саветник
Као што можемо видети, нагласак је на основним и логистичким пословима док специјализоване области, попут ИТ-ја, одржавају своје место у врху потражње, али кроз другачији образац запошљавања.
Велики број наших суграђана је заинтересован за одлазак на рад у иностранство, а то показују и огласи који се појављују на Инфостуду.
Месечно се објави око тридесетак таквих огласа, а углавном обухватају ИТ сектор, логистику (укључујући возаче), кол центре, грађевину, као и разна занатска занимања.
Турински се осврнуо и на послове који се односе на друштвене мреже. Данас не можете водити озбиљан бизнис уколико се не оглашавате на мрежама, о каквој год делатности да се ради.
“Послови попут ТикТок менаџера, стручњака за дигитални маркетинг и сличне позиције, постају све заступљенији. Оне су сада кључне, нарочито у маркетингу и оглашавању. Уочава се пораст потражње за стручњацима који могу да управљају брендовима на различитим платформама, укључујући ТикТок, Инстаграм и друге”, објаснио је.
Генерацијске разлике приликом тражења посла
Инфостуд је једном прилико питао млађе суграђане који послови су, према њиховом мишљењу, најгори.
“Трећа смена на трафици”, рекао је један младић, док се његов друг сложио са том констатацијом, док је следећи сматрао да је најгоре бити конобар.
На листи је и чистач подова, али и рад у просвети, што је према мишљењу једног младог човека примарно у данашњем друштву.
“Они не добијају адекватну плату за то с обзиром на тежину посла”, закључио је.
Млађе генерације данас више желе да раде од куће и потпуно другачије приступају радним местима и обавезама него неке старије колеге. То нису једине разлике које се могу уочити међу генерацијама на тржишту рада у Србији.
“Миленијалци и генерација З имају тенденцију да траже флексибилније радне услове, укључујући рад од куће и баланс између приватног и пословног живота. Такође, често траже послове који пружају могућности за учење и напредовање. С друге стране, старије генерације, попут бумера, могу више вредновати стабилност посла и традиционалне радне услове. Ове генерацијске разлике често утичу на начин на који приступају процесу запошљавања, преговорима о плати и дугорочним каријерним плановима”, закључио је Турински.
А колике су плате?
Према подацима са различитих платформи за запошлајвање у Србији, влада велики недостатак возача тако да се послодавци довијају како да их приволе на рад, тако да за Ц категорију може да се буди и плата од 250.000 динара.
Када је реч о комерцијалистима, у питању је теренски посао, па се очекује возачка дозвола Б категорије као и добре комуникационе и организационе вештине, а плата наводно иде и до 120.000 динара.
Професија софтвер девелопера се већ годинама налази у врху најтраженијих, али и најплаћенијих занимања. Посебно се тражи искуство у програмским језицима, као што су Јава, Пyтхон или Ц++. Данас су, на пример, веома тражени и програмери који су вешти у отклањању грешака, што опет долази са искуством. Просечна нето плата софтвер девелопера у Србији износи око 1.379 евра, док су јуниори плаћени око 844 евра, а сениори и више од 2.000 евра.
У угоститељству се највише траже кувари и конобари. Највиша плата понуђена за шефа кухиње у Београду и максимално износи 350.000 динара. Плату од 1.000 евра могу имати месари и металостругари, фризерима и козметичарима се нуди зарада до 150.000, док пекари и ауто-механичари могу имати до 200.000. Што се тиче конобара, они у престоници дневно зарађују око 3.000 динара плус бакшиш, али их током лета има мање јер одлазе у иностранство.
еуправозато.рс
