У 2025. цене хране у ЕУ у просеку су порасле 2,8%, а највише су поскупели чоколада, смрзнуто воће и месо. Највиша инфлација била је у Румунији и Турској, док су у Швајцарској пале.
Чоколада, месо и смрзнуто воће спадају међу производе који су током 2025. забележили највећи раст цена у Европи, показују најновији подаци Еуростата.
Иако је просечна инфлација хране у ЕУ била умерена, разлике међу земљама и врстама намирница биле су изразите.
Цене хране у Европској унији порасле су у просеку за 2,8 одсто у 2025. у односу на претходну годину. Међутим, код појединих производа инфлација је била знатно виша и достизала је и до 10 одсто, показују подаци Еуростата.
Које земље су имале највећу инфлацију хране у 2025? Који производи су највише поскупели, а где су цене чак и пале?
Драстичан раст цена хране у Турској
Турска се изразито издваја по расту цена хране, оне су током 2025. године скочиле чак 32,8 одсто, што додатно указује на шире инфлаторне проблеме у тој земљи.Унутар Европске уније, највећу инфлацију хране забележила је Румунија – 6,7 одсто.
Током 2025. године висока инфлација хране била је присутна у деловима источне и југоисточне Европе. Румунија, Бугарска, балтичке земље и земље Балкана углавном су бележиле стопе између 4 и 7 одсто, знатно изнад просека ЕУ.
Швајцарска је била једина земља у којој су цене хране пале, за 1,1 одсто, док су на Кипру остале непромењене. Међу четири највеће економије ЕУ, Француска је имала најнижу стопу инфлације хране, свега 0,7 одсто, што је уједно трећа најнижа стопа међу 36 европских земаља обухваћених анализом.
У Немачкој и Шпанији инфлација хране износила је 2,1 одсто, док је Италија имала највишу стопу међу водећим економијама ЕУ, и то 2,5 одсто.
Двоцифрена инфлација код чоколаде, смрзнутог воћа и меса
Од укупно 64 основна прехрамбена производа које прати Еуростат,цене су пале код осам производа, док су код једног остале исте. Сви остали забележили су раст цена током 2025. у поређењу са 2024. годином.
Највећи раст забележен је код три производа са двоцифреном инфлацијом. Чоколада је највише поскупела, чак 17,8 одсто, затим смрзнуто воће са растом од 13 одсто, док су говедина и телетина поскупеле за 10 одсто. Значајан раст цена бележе и јаја (8,4 одсто), маслац (8,3 одсто), као и јагњетина и козје месо (7,2 одсто).
Цене шећера, џема и меда порасле су за 6,8 одсто, док је свеже пуномасно млеко поскупело за 5,7 одсто. Производи од коренастог поврћа поскупели су за 5,5 одсто, свеже или расхлађено воће за 5,4 одсто, док је укупна категорија воћа забележила раст од 5,3 одсто. Јестива уља и конзервисано воће поскупели су за по 4,7 одсто. Живинско месо је скупље за 4,4 одсто, а сушено воће и орашасти плодови за 4,2 одсто.
Који производи су појефтинили?
С друге стране, код појединих производа забележен је пад цена. Највеће појефтињење имало је маслиново уље, чак 22,9 одсто, након снажног раста цена у претходним годинама. Цене шећера пале су за 11 одсто, уља и масти за 5,4 одсто, док је кромпир појефтинио за 5,2 одсто.
Разлике међу земљама по врстама производа
Годишње промене цена хране значајно су се разликовале од земље до земље.Шест производа са највећим растом цена у ЕУ поскупело је за више од седам одсто, али са великим разликама међу државама. Цене чоколаде порасле су за више од 30 одсто у три земље – Пољској (33 одсто), Литванији (32 одсто) и Естонији (32 одсто), док је у Албанији забележен раст од свега 1 одсто.
Код смрзнуте хране, инфлација се кретала од 2 одсто на Исланду до чак 32 одсто у Естонији, при чему за неке земље подаци нису били доступни. Цене говедине и телетине у појединим државама порасле су за више од 20 одсто, што је двоструко више од просека ЕУ.
Највећи раст забележен је у Холандији (23 одсто), Хрватској (22 одсто) и Летонији (21 одсто). У Швајцарској цене су остале исте, док су Француска (5 одсто) и Италија (6 одсто) имале најмањи раст.Јаја, као један од најчешће коришћених прехрамбених производа, поскупела су за 20 одсто или више у пет земаља.
Највећи раст забележен у Чешкој (29 одсто), Словачкој (27 одсто), Португалу (21 одсто) и Мађарској (20 одсто).Инфлација цена јаја значајно варира широм Европе, у неким земљама раст је био минималан, док су у појединим државама цене чак и пале.
Цене маслаца достигле су двоцифрен раст у 12 земаља, а Шведској су премашиле 20 одсто. Код јагњетине и козјег меса, просечна инфлација у ЕУ износила је седам одсто, али је у шест земаља раст био већи од 10 одсто.
Међу чланицама ЕУ, највећи раст забележен је у Пољској (14 одсто), затим у Португалу и Ирској (по 13 одсто), док су Шведска (11 одсто) и Шпанија (10 одсто) такође имале значајно повећање цена.
БОНУС ВИДЕО:
